Saradnica

Saradnica i emotivno udruživanje

-Prilično mi je poznat taj pristup. Kod nas muškarci prvi odustanu nakon prvog upoznavanja, ali ih devojka počne opsedati dok oni ne podlegnu, ali samo zato što su slabiji, a ne zato što smatraju da će time biti srećniji.

-Živo me zanima kako bi to izgledalo kad bi ti mene opsedala, ako već nisam slabiji od tebe, onda ću to sigurno glumiti, budi sigurna u to.

-Ja na to nisam imala kad ni da pomislim. Da sam nešto pomislila, to bi bilo kako da se od tebe obranim, jer si od prvih rečenica koje smo razmenili počeo da vršiš pritisak na mene. Osim onog direktnog pitanja da li bih ti se dala imala sma osećaj da me hvataš u neku tvoju mrežu iz koje ako budem ulovljena nikako neću moći da se oslobodim. Najgore od svega je to što mi se čini da iz te mreže ne bih ni htela da pobegnem.

-Ja bih sve uradio da ne promeniš tu želju. Kod nas ima jedna priča vezana za mrežu.

-Da čujem?

-Ribar ulovio zlatnu ribicu. Ona mu je rekla da će mu ispuniti želju ako je oslobodi. Ona mu je ispunila želju i on je nju pustio. Kad bih tebe ulovio u svoju mrežu, znaš li šta bih zaželeo?

-Stvarno ne mogu da pretpostavim.

-Zaželeo bih da si moja, da nikad ne izađeš iz moje mreže i da mi stalno ispunjavaš želje!

-Neverovatno. Nelogičniju kombinaciju u životu nikad nisam čula.

-Nije poanta u logičnosti, već u tome da li ti se ta kombinacija dopada. Ili, ako ti je lakše, zamisli da si ti mene uhvatila u svoju mrežu.

-Ti si postavio takvu dilemu da ja što god da biram gubim sebe.

-Pa zar na isti način ne gubim i ja sebe?

-To je tačno.

-Da bi dobila mene gubiš sebe. Isto tako ja dobijam tebe a gubim sebe. Sve ovisi o perspektivi gledanja. Taj ugao nije iluzija već je svarnost. Nije bitno koliko gubimo sebe, već koliko dobijamo drugog. Taj altruistički pristup donosi zadovoljstvo i sreću što je bitan smisao u životu.

-Dobro mi je poznato šta je altruizam, pogotovo jednostrani. Ti govoriš o obostranom, a tu ne vladaju ni logički ni matematički zakoni, to je viša matematika koja graniči sa apstrakcijom.

-Da li možeš prihvatiti da je to moguće?

-To i jeste problem. Ta mogućnost me čini nesigurnom. Kod nas je normalno da se ljudi žrtvuju i daju svoje živote za neke više ciljeve, kao što je obrana zemlje, ili preduzimanje određenih akcija za opšte dobro. Međusobni altruizam među partnerima je jako redak slučaj, koji se pojavljuje samo teoretski. Ti me ovakvim pitanjima stavljaš u veoma težak položaj da moram razmišljati na način na koji dosad nikad nisam.

-Tvoju zemlju ne poznajem, pa ne mogu da dajem savete šta bi vama pomoglo. Ono što mogu je da pričam o onim stvarima koje se dešavaju ovde a koje kad shvatiš možda će ti olakšati donošenje nekog zaključka kojeg možeš tamo primeniti. Ja samo tako mislim, možda u tome i grešim. Recimo, evo jedan primer kao ilustracija. Ti si rekla da su žene kod tebe uglavnom pametnije od muškaraca, da to koriste da bi postigle određene ciljeve, a rezultira time da to deluje odbojno na muškarce. To postoji i ovde u oba slučaja.

Već sam ti govorio da žene biraju pametnije muškarce. Pored takvih se osećaju sigurnijima i ono što je još važnije smatraju da će i njihova deca bolje napredovati. One su zadovoljne takvim odnosom i u njemu se jako dobro snalaze. Ređi su slučajevi, ali ih ima, da je žena pametnija od muškarca s kojim živi. Zbog društvenih okolnosti koje su opterećene negativnim istorijskim balastom, one kao i u tvojoj zemlji koriste tu prednost da bi dominirale nad muškarcom.