Koliko ljubav sa vanzemaljkom može biti stvarna? Saradnica je android na planeti Solaris, napravljena je na veštački način sistemom biološkog kloniranja i softverskim oblikovanjem karaktera osposobljena da bude vrhunski naučnik. Priča pripada žanr...
Držao sam je priljubljenu tako neko vreme, a onda je zapitao:
-Da li ti je sad bolje?
-Moraćeš me ovako uvek lečiti, dobar si doktor.
-Ja sam bolji od doktora, jer sam uvek pored tebe. Ali to ne znači da uvek moramo biti na istom mestu.
-Gde da idemo, u spavaću sobu?
-Ma ne, hajde obuci se pa da idemo u šetnju.
-A gde idemo?
-Ne idemo nigde, samo ćemo šetati.
-A šta da obučem?
-Pa, obuci neku trenerku, nešto u čemu će ti biti udobno.
-Nemam nikakvu trenerku, imam samo one moje tesne farmerice.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
-To nije baš najbolji izbor. Imam ja jednodelnu trenerku sa rajsfešlusom spreda, jedino će ti nogavice biti dugačke.
-Mogu da ih zavrnem, a gde si je stavio?
-Eno iza onih vratanca.
Ustala je, pokrivač ostavila iza sebe i onako u spavaćici prišla je ormaru i izvukla trenerku. Delovalo mi je da je ovo njeno ponašanje previše slobodno, pogotovo što je nakon što je uvukla noge u nogavice trenerke, podigla trenerku do pojasa skinula spavaćicu preko glave, što je značilo da je ostala u donjem skoro providnom vešu. Navukla je i ostali deo trenerke. Celo vreme mi je bila okrenuta iz profila pa sam mogao dobro da je osmotrim. Nije se moglo osporiti da je malo previše zaobljena, u struku je bila sasvim ok ali od kukova naniže, moglo bi se tu nešto poraditi na smanjenju. Podigla je rasfešlus, pogledala me pa rekla:
-Možemo da krenemo, ja sam spremna, samo još da obučem patike.
Kao da sam se bio uspavao jer me je trgao njen glas iz razmišljanja. Pomagao sam joj da se spusti niz stepenice, a kad smo izašli na put zapitala me:
-Mogu li da te uhvatim sotto il braccio (pod ruku)?
-Naravno.
Ispočetka je bila malo nesigurna u hodanju, više zbog psihičkih nego fizičkih barijera. Postepeno je bila sve slobodnija, pa se primećivalo kako joj šetnja prija. Prošli smo pored Saše koji je skupljao travu u svojoj bašti. Kad nas je video kako šetamo zajedno, obratio mi se:
-Komšija, izgleda da ti je neko prisvojio trenerku? - aludirajući na to kako ju je prepoznao zbog pruge na grudima.
-Šta sam mogao kad je jača od mene?
Na to me je Gabriella pitala šta smo razgovarali. Ja sam joj preveo, a ona se naljutila:
-Baš si bezobrazan, zar sam ja siledžija? Hoćeš da trenerku ovog trenutka skinem i da ti je bacim na put? - Ipak je malo više glumila nego što se ljutila. Verovatno joj je bilo zanimljivo da pravi dramu iz nekog razloga.
