Koliko ljubav sa vanzemaljkom može biti stvarna? Saradnica je android na planeti Solaris, napravljena je na veštački način sistemom biološkog kloniranja i softverskim oblikovanjem karaktera osposobljena da bude vrhunski naučnik. Priča pripada žanr...
- Ja preterao? Ajde kaži mi bar jednu rečenicu koja nije logična, koja nije ostvariva, koja je kontradiktorna.
- Pa sad, morala bih da malo bolje razmislim.
- Nemoj molim te da mi sada ovde nešto izvodiš. Sve što sam rekao ima i te kako smisla, znaš ti to dobro jer bi već izašla sa kontraargumentima. Tebe brine što ne možeš sagledati horizont. Neke stvari su izvan tvojih spoznajnih mogućnosti. Nisu moje mogućnosti veće, čak priznajem da su mnogo manje nego tvoje, ali ja imam viziju koja sve to nadoknađuje i pokriva.
Tebe ne osuđujem, ti se koncentrišeš na shvatanje sveta koji te okružuje, pokušavaš da shvatiš kakav će biti naš odnos i na kakvo mesto da ga staviš, pa da bi se onda prema tome upravljala, ali ja do sada ni jednom nisam čuo da ti imaš neku viziju. Evo, spreman sam da te saslušam.
- Normalno da i ja imam vizije, samo ja o njima manje govorim jer me muče tekući problemi kojih ima na pretek. Pored svega ti si me opteretio ovom našom vezom. Ne žalim se ja na nju, svakako da mi ona prija, ali moram i o njoj da razmišljam. Takva sam da moram o svemu da razmišljam. Ne mogu prestati razmišljati i prepustiti se ne znam ni ja čemu. Ne patim ja niti za autoritetom niti za dominacijom. Takve uloge me uopšte ne zanimaju, znam da mnogi pate za tim.
Kad budemo zajedno prepustiću tebi da me vodiš kako i gde budeš želeo. Nisam time opterećena. Veći bi mi bio teret da ja vodim a da tačno ne znam gde. Znam dobro takve slučajeve. Na osnovu svega dosad, sigurna sam da ćemo se dobro slagati i na ljubavnom i na svakom drugom planu, jer na samo ljubavnom to ne bi bilo dovoljno. Probaj da razumeš da osećam veliku obavezu i prozvanost da rešavam probleme na svojoj planeti.
Moram da pomognem androidima da nađu put jednog kvalitetnijeg načina života, lepše perspektive, smislene i lepše budućnosti. Ko će to da uradi, ako neću ja? U tom sagledavanju si mi ti mnogo pomogao, a ja ću biti toliko neskromna da kažem da očekujem da ćeš mi ti u tome pomagati i dalje. To je moja vizija, za koju si me pitao. Nikako ne bih volela da se naše vizije sukobljavaju ili poništavaju, mora da postoji način da obe istovremeno egzistiraju. Duboko verujem u to.
-Nemam ja ništa protiv tvoje vizije, samo ne bih nikako voleo da te zbog nje izgubim. Nemoj da u meni izazoveš onu ljubavnu bol o kojoj smo pre razgovarali. To se uopšte lako ne podnosi, a veoma teško se leči. Da li je tebi uopše jasno koliko je meni do tebe stalo?
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
-Jasno mi je, veruj, i te kako mi je jasno i to saznanje me boli gotovo isto kao i tebe. Moram pokušati naći rešenje, moram. Drži me neka teskoba, šta sam ja to skrivila da moram ovoliko da patim?
-Nisi ti ništa skrivila, mislim da si se zaljubila.
-Ja sam mislila da je ljubav sreća a ne patnja.
-Kad bi ti neko ponudio da ti otkloni patnju ali istovremeno i ljubav, da li bi pristala.
-Ti si baš smešan, da li se ti to igraš sa mnom? Naravno da ne bih pristala, šta ti to pada na pamet? Ja hoću da budem s tobom i hoću da me voliš, nisam ni znala do sada koliko mi to treba.
-Voliš i ti mene ali nedovoljno.
-Nemoj da mi stavljaš soli na ranu. Uopšte mi nije lako. Očekujem od tebe da me razumeš, a ne da me kritikuješ i da mi se rugaš.
-Priznajem da jesam malo. Ali to samo zato da potpuno rasčistiš sa dilemama i da ti sve postane jasno.
-Sve je meni jasno, ako ne reagujem adekvatno to ne znači da sam glupa.
-Glupost nije vezana za pamet.
-Znam, to si mi već rekao i s tim sam se složila.
-Hajde zaleti se pa se teleportuj ovde pored mene bar na pet minuta, samo da te u stvarnosti poljubim.
-Veoma rado, ali postoje protokoli.
-Već sam počeo da ih mrzim onoliko koliko tebe volim, jer mi ograničavaju želju da te vidim.
-Ne treba da ih mrziš, oni će nam i omogućiti da budemo zajedno.
