Saradnica

Saradnica zamišlja

-Bih. Tvojim pitanjem sada me uopšte nisi iznenadio. Tačno sam znala da ćeš me to pitati. Osim što sam te dobro upoznala to je i zbog toga što sam i ja o tome razmišljala. Ti si me svojim rečima naterao da iz sebe izbacim najpotiskivanija osećanja. Potpuno sam opuštena i veoma se prijatno osećam, kao da sam ti na ramenu u tvom zagrljaju. Sve slike o kojima smo pričali doživljavala sam kao da je stvarnost. Evo sada imam osmeh na licu dok se gledam i zamišljam kako dojim dete. To je stvarno neverovatno šta si mi proizveo.

-Nisam ja. Samo moja vera i ljubav u tebe, uz dovoljno upornosti.

-Nikako to nisi bio ti, ako bi se šalili. U sebe nisam imala dovoljno poverenja, ali sam imala neki predosećaj koji nisam dobro shvatala kad sam ti se prvi put javila. Nisam se pokajala jer ni u snu nisam pretpostavila da će do ovoga doći.

-Bićeš ti pored mene dobra majka. Svaki dan ću ti ljubiti stomak da dete bolje raste. Kod nas su ljudi još pre više vekova, i koji nisu bili pismeni, govorili da buduću majku svog deteta treba što češće ljubiti da bi dete bilo zdravije i da bi bolje raslo. Sigurno je to da tvoj stomak nikad neće biti sam. Ili ću ga ljubiti, ili držati dlan na njemu, ili možda nasloniti obraz, a često ću prislanjati i svoj stomak na tvoj, dok proveravam da li je ono što raste u tvom stomaku dobrog raspoloženja.

-Čime ćeš proveravati raspoloženje? Oh, gde mi je pamet, opet si me izvozao svojom maštom. Izgleda da si preskočio mnoge faze koje dovode do toga. Ali i ovako meni zvuči veoma romantično.

-Ništa ja nisam preskočio. Sve ja imam u glavi i sve te to čeka do najmanjeg detalja kad budeš pored mene. Uz svo poštovanje tvoje nauke treba reći da ljubav nekad može ono što nauka ne može. Nemoj to nikad zaboraviti.

-Ne brini, neću.

-Da li si razmišljala o tome kako bi nam bilo da smo zajedno?

-Naravno da jesam. A i ti si dok me to pitaš. U glavi sam imala neko neodređeno mesto bez ikakvog okruženja, samo nas svoje. O čemu si ti?

-Ja sam prilično konkretno, ali ne o onim stvarima za koje misliš da sam opterećen. To je figurativan izraz, ali i pored toga ja razmišljanjem nikad nisam opterećen u psihološkom smislu. Kad kažem konkretno, mislim na tri scenarija, za dva znaš, treći si samo uopšteno spomenula, a baš je on najproblematičniji.

-Ja sam zamišljala samo nas dvoje bez vremena i prostora, ako to razumeš.

-Razumem odlično, ali je moj pristup bio potpuno suprotan. Ti si zamišljala jednu potpuno idealizovanu situaciju, a ja baš suprotnu. Situaciju punu opasnosti, neizvesne budućnosti, teškog preživljavanja, trpljenje okrutnosti prirode. Na mestu potpuno nepoznatom i za tebe i za mene. Situaciju u kojoj nas spoljašnje opasnosti upućuju jedno prema drugom, da im se zajednički suprotstavljamo. To zajedništvo da učvršćuje naš odnos i vezu, a stalni problemi da ističu koliko je važno da smo zajedno.

Druga varijanta je da dođem kod tebe mi nimalo nije odbojna ukoliko bi se mogla realizovati. Nju najmanje mogu sagledati. Razmišljam o tome čime bih se tamo mogao baviti? Verovatno bih morao i te kako da učim da bih savladao osnovna znanja, što je neophodno za novu sredinu, ali nedovoljno da se u nju uključim. Mogućnost sa veštačkim ubacivanjem memorije ne deluje mi mnogo privlačno. Ne zato što se toga bojim, nego nisam siguran koliko bih time izgubio sebe.

Sve što znam, naučio sam veoma sporo i uz veliki napor. Mozak je naučio na takvu proceduru, to mu je neki defolt. Ogromna količina informacija koja bi ušla napravila bi određeni haos. Naravno ja to pričam sa svoje pozicije. Verovatno ste vi savladali tehnike učenja do savršenstva. Vašom tehnikom bi sve informacije bile idealno složene, ne bi bile u konfrotirajućem odnosu. Sve bi bilo logično povezano. Kao što si već iskusila mojim napadom na tvoju nauku, ja se ponosim što imam divlju misao, mislim da je to moja velika vrednost, bar je ja tako ocenjujem.