Saradnica

Ispod pokrivača

-Razmišljala sam još ranije o nečemu, pa bih ti to htela reći.

-Pre nego što počneš da govoriš stavi svoje ruke u ove moje koje su te malo pre dirale, ti znaš gde.

Otvorio sam ruke i približio dlanove, ona je stavila svoje ruke među njih, koje sam ja potom lagano mazio dok je ona govorila.

-Ja nisam pokvarena i nemoralna osoba.

-Znam da nisi, ne moraš da se pravdaš.

-Ja ti još nisam rekla zašto sam došla kod tebe.

-Nisi.

-Zašto me nisi pitao?

-A zašto bih te pitao?

-Kako zašto, da sam ja na tvom mestu umrla bih od znatiželje da te ne pitam.

-Ne poznaješ me dovoljno. Kad si se pojavila na mojim vratima, na neki način si mi bila najavljena. U tom trenutku sam pomislio da si neka druga osoba koju poznajem, ali ne po izgledu nego po predosećaju. Kad sam shvatio da nisi, ipak mi je bilo veoma interesantno što si Italijanka jer je to i moja majka. Voleo sam da te posmatram i upoznajem, nisam smatrao da trebam žuriti sa bilo čime.

Znao sam da ćeš ti izabrati najpovoljniji trenutak da mi to kažeš. Zar nije tako najlepše? Ti si meni draga osoba i volim tvoje prisustvo ovde. Znam da svemu lepom dođe kraj a ja nisam želeo da išta ubrzavam, a pogotovo ne kraj. Iako si ovde tek nekoliko dana, navikao sam na tebe i kad te ne bude nedostajaćeš mi. Što se mene tiče, ukoliko se nešto u međuvremenu ne desi, ja ne znam šta, ali imam takav predosećaj, ostani ovde koliko god želiš, jer će mi to biti drago.

-Hvala ti na lepim rečima i još više na podršci koju mi daješ a koju nisam ni u snu očekivala u tolikoj meri.

-Nema potrebe da mi zahvaljuješ i uopšte da se obazireš na to. Smatraj to sasvim normalnim, i najiskrenije mislim, osećaj se ovde sa mnom kao da si u svojoj kući.

-Znam da si iskren, već sam te dovoljno upoznala. U vezi toga pitala bih te za jednu dozvolu.

-Kakvu dozvolu?

-Treba mi tvoja dozvola da te lažem. Ali samo nekoliko rečenica, a posle ću opet biti iskrena kao i do sada.

-Prvi put u životu čujem da neko traži takvu vrstu dozvole. To mi je jako simpatično i naravno ne mogu tome da odolim. Izvoli.

-Ja sam ovde poslata sa specijalnom tajnom misijom da ispitam kakvi su muškarci ovde u tvojoj zemlji, da o tome napravim beleške i studiju, pa ćemo onda to usporediti sa muškarcima u mojoj zemlji. Za ovo moje istraživanje mi je dobro plaćeno, tako da nije problem plaćanje svih troškova. Ti si potpuno slučajno izabran za ovo istraživanje.

-A šta ćeš sa podatkom da u sebi imam italijanske krvi?

-To ne moramo nikome da kažemo, neka to ostane naša tajna.

-Kako bi ti reagovala da sam te isterao iz kuće prvi put kad si se ti pojavila?

-Imam ja u rezervi još nekoliko imena, pa bih išla kod njih, nisi ti jedini.

-Da li si završila sa laganjem ili imaš još nešto da kažeš u okviru toga?

-Završila sam, od sada ću govoriti istinu.

-Mogu li pretpostaviti da ukoliko bih te pitao za razlog tvog dolaska ovde, ti bi mi rekla tu laž?

-Tako je.

-U redu je, sve mi je jasno i o tome ne moramo više govoriti.

-Kako ti može biti jasno kad ti nisam rekla istinu?