Saradnica

Saradnica i snaga ljubavi

-Nije nimalo čudno zamišljati kako će se odvijati prvi konkretan susret. Pitati se, da li će sve proteći kako treba. Hoćemo li svojim izgledom ili ponašanjem razočarati partnera? To su sve normalna razmišljanja, da se takva nesigurnost što pre otkloni. Ne treba razmišljati u tom pravcu. Prvi susret i prvi međusobni pogled može voditi odmah i prvom zagrljaju, ali to nije obavezno. Zašto bi u formalnom smislu bio obavezan intimni odnos?

Ja znam šta je u tebi, u to sam siguran. Kad te budem video, znaću kakva si spolja. Kad se budeš skinula, gledaću i videću opet samo tebe. Moj stav se prema tebi neće promeniti. Gledaću te i kako se oblačiš i u tome ću podjednako uživati, meni će to biti ništa manje zadovoljstvo nego kad se budeš svlačila. Potpuno je svejedno šta ćeš raditi, uvek ćeš biti samo ona jedna - moja.

Ja verujem u postupnost. Prilikom prvog susreta razmenićemo osnovne informacije koje su tekućeg karaktera. Pobrinućemo se za detalje trenutnog komoditeta. Tada možemo da prošetamo po bašti ili već negde, ili da sednemo i porazgovaramo. Da se podsetimo na teme o kojima smo raspravljali. Sigurno nismo sve rekli što smo imali, jer tu nema nikad kraja, tako da se za dosadu od mene ne moraš bojati.

Kad bi se i kako prvi put dodirnuli? Ma nemoj, ti bi htela o svemu ja da pričam. E, ne može to tako. Sigurno si upoznata da se kod nas stranci upoznavaju stiskom ruke. Međutim mi nismo stranci, mi smo par koji je u vezi. Jakoj duhovnoj, a u budućnosti i jakoj fizičkoj.

Kad dođeš nemoj da budeš pasivna, da se pretvoriš u neki mermerni kip. Jeste da će tebi biti sve novo, ali ti tu pripadaš i prema tome to je tvoje, možda je skromno ali je tvoje, kao što sam i ja. Uhvati me za ruku, jer je ona željna tvog dodira. Slobodno je stavi na svoje grudi, makar samo na tren u predelu tvog srca. Gde bi mojoj ruci moglo biti lepše?

Eskimi su se pozdravljali trljanjem noseva. Mogli bi i mi da trljamo noseve za početak, šta misliš, nije loša ideja?

Posle mi možeš pokazati kako se vi tamo pozdravljate, možda ni vi ne zaostajete po maštovitosti. Ovde je nekad bio običaj da se gostu ljubi ruka. U nekim specijanim odnosima i da se ljubi noga. Uopšte ne trebaš da razmišljaš šta ti se najviše sviđa, jer ćeš na kraju krajeva biti ljubljena po celom telu. To te sleduje i od toga ne možeš pobeći.

A kako ćemo početi? Možemo svakako a ne moramo nikako, jer ništa neće nestati. Verovatno je glupo pomisliti da bi bila umorna od puta, ti bi se u sekundi teleportovala ovde, ako je to moguće, ne bi se danima vozala u kočijama po kamenitom putu, pa da dobro zapamtiš svaku kost u svom telu. Verovatno ne bi rekla - jako sam umorna, htela bih da spavam. Ali me ni to ne bi iznenadilo. Jer u svakom slučaju to bi bila ti, ona moja.

Jednom rečju, doći ćeš u sredinu koja će tvojim prisustvom postati lepša i prijatnija. Ja ću biti srećan, a nadam se da ćeš zbog toga biti i ti. Da bi se bolje prilagodili jedno drugom, moraćemo obostrano dosta da učimo. Meni to neće biti problem a siguran sam ni tebi. Za početak nikome neću javiti da si došla jer bi svi nagrnuli da vide to čudo koje je palo sa Marsa. Bolja varijanta je da se posvetimo jedno drugom, da pričamo dok se držimo za ruke, povremeno da te poljubim tek toliko da ti osetim ukus vlažnih usana. Biću siguran da si potpuno moja kad mi budeš zaspala u naručju, pa te takvu, tešku kao olovo, budem odneo u krevet.

-Nisam ja teška kao olovo, videćeš da uopšte nisam toliko teška.

-U redu prihvatam objašnjenje. U krevetu bih te ušuškao pa poljubio da bolje spavaš.

-Šta, zar ne bi legao pored mene?

-Pa šta ću ti ja dok spavaš, ti ćeš utonuti u svoj svet snova.

-Nisi u pravu, mnogo bolje ću i spavati i sanjati ako si pored mene i ako me držiš bar za ruku, ako već nećeš celim telom da budeš uz mene. Od kako znam za sebe čini mi se da sam tako zamišljala idealno spavanje. Neka me žulja, neka se kočim, samo da se u tvojim rukama osetim kao zaštićeno malo dete.