Koliko ljubav sa vanzemaljkom može biti stvarna? Saradnica je android na planeti Solaris, napravljena je na veštački način sistemom biološkog kloniranja i softverskim oblikovanjem karaktera osposobljena da bude vrhunski naučnik. Priča pripada žanr...
- Nemoj ti meni stalno da povlađuješ. Svađaj se sa mnom malo.
- Zašto bih se svađala?
- To bi bio znak da se boriš za svoje stavove. Jer ovako mogu pomisliti da nisi zainteresova za ovo o čemu govorim.
- Zainteresovana sam, i te kako. Sve o čemu si govorio sam imala već u glavi ali moj pristup se razlikovao od tvog i to prilično, pa me to iznenađuje jer nisam očekivala.
- Nastaviću. Ne sumnjam u vašu naprednu tehnologiju. Tako da ako u nečemu pogrešim to shvati relativno. Vi ste majku kad je zatrudnela stavili na operacijski stol.
- Ne baš tako, ali razumem šta misliš. Moram da ti kažem da je sve bezbolno.
- Nije star u bezbolnosti. Nije ni u tome kako ste bockali majku i mali plod, ili usmeravali laserske zrake ili šta god. Suština je u tome da ste majku uznemirili, to se prenosilo i na njen plod. Stalno ste nešto gledali i proveravali, pa čak i sumnjali. Majka je bila spremna da da svoj život da bi joj dete bilo zdravo. Ona to nije shvatala kao eksperiment. U tome ju je podržavao i budući otac deteta. Kad je vaš, naglašavam ovo vaš, eksperiment krenuo po zlu, okrivili ste nedostatke gena. Ono što vam nije palo na pamet je bilo da ste negativan rezultat vi prouzročili.
- Mi? Ovo je neverovatno! Da li ti to ozbiljno?
- Najozbiljnije. Sad ću ti reći nešto što nikad nisi čula a odlično poznaješ.
- Ne prestaješ da me iznenađuješ svojom logikom. Hajde kaži da i to doživim.
- Reći ću, ali pre toga da ti sugerišem da bi sa mnom, ukoliko bi izabrala da budeš, doživela neverovatno lepe stvari, zbog čega se nikad ne bi pokajala. Takva šansa ti se neće stalno nuditi, ja sam spreman da ti se potpuno dajem, a isto očekujem i od tebe. To nemoj shvatati kao ponudu nego kao sudbinu. Kad momak kaže devojci da mu se sviđa, to nije umetničko opisivanje njenog izgleda, već je znak za osnovu srećnog života u zajedništvu. Njen odgovor: ne, hvala, ne odnosi se na umetničku procenu, nego odbijanje ideje da budu zajedno. Hoću da kažem da je ljubav svuda prisutna bilo u pozitivnom ili negativnom obliku. Ovo poslednje se odnosi na to da negiraš njen značaj kao u slučaju onog androidskog para.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Dakle da kažem ono što sam ti ostao dužan. Apsolutno sam siguran da misliš da je zadatak ili smisao nauke da definiše prirodu. I sav tvoj rad se bazira na toj premisi. Ono što nikada nisi pomislila jeste to da priroda definiše tvoju ili bilo čiju nauku. Ako bi o prirodi i nauci govorili kao o živim bićima, a priroda je sigurno življa od nauke, zaključićemo da je nauka nastala od prirode a ne obrnuto. Priroda u sebi nema grešku a nauka može da je ima. Nauka ponekad poželi da uništi prirodu, priroda to nikad ne želi nauci. Kad bi neko objektivan to analizirao kome bi više verovao: prirodi ili nauci?
- Ja ne mogu da napustim ono što sam godinama učila samo zato što ti to kažeš.
- Nebitno je ko je to rekao, samo mi odgovori da li u tome ima logike?
