Saradnica

Saradnica i androidska trudnoća

- Zbog toga se formirala mešovita komisija u kojoj sam i ja, od androida i ljudi da traže izlaz iz ove situacije. Bilo je različitih predloga. Jedan je bio da androidi postepeno napuste biološku osnovu i da se razvija sintetička koja bi omogućila istu funkciju. Neki su rekli da bi to na neki način bilo nazadovanje ali bi se time obezbeđivala veća dugotrajnost u odnosu na postojeće trajnosti njihovog života. Ta ideja je izazvala relativno podeljena mišljenja za i protiv. Druga ideja je bila da se traže što zdravije jedinke pa da se od nje umesto jedne naprave nekoliko različitih varijanti androida od istog darodavca.

Taj predlog je dobio veću podršku, ali se konstatovalo da bi to samo privremeno poboljšalo situaciju ali bi izazvalo velike administrativne probleme, gde bi se postojeći zakoni u odnosu na to morali prilagođavati. Tada je neko spomenuo međusobno sparivanje muškog i ženskog androida da bi se dobio novi android sa karakteristikama svojih androidskih roditelja a ne genetskih darodavaca. Nakon što je iznesen taj predlog nastala je tišina i niko nije to hteo da komentariše, ni androidi ni ljudi. Sastanak je prekinut i svi smo se razišli.

Sutradan sam na pauzi, dok je Leo razgovarao sa Profesorom kćerkom oko njihovog budućeg deteta, razgovarala sa Profesorom o sastanku, jer on nije bio tamo prisutan. Pitala sam ga za mišljenje pogotovo što se tiče poslednjeg predloga. Odgovorio je da je on naučnik i kao takav treba problemu da pristupi sa naučne strane. Tek tada može da da mišljenje, a njega će veoma rado dati ukoliko ga bude formirao.

Profesor je dodao da za početak najpre treba definisati, na prvom mestu, šta taj problem predstavlja, a onda i način kako bi se mogao rešiti. Dakle, potrebno je naći androidski par po nekom kriterijumu. Starosna granica, intelektualni nivo, zdravstveno stanje i na kraju, koliko uračunati kategoriju ljubavi. Ako bi se izabrala ljubav kao prioritet u biranju para, kako to utvrditi? Neke evidencije o takvim ljubavnim parovima nije bilo. Nije bilo zabranjeno ali nije bilo ni poznato da li postoji neki brak među njima.

Takođe se nije znalo da li je bilo među njima nekih tajnih seksualnih odnosa i šta se sve tu dešavalo. Objavljivanje u javnost da se radi na takvom projektu moglo bi da izazove nepoznate posledice, pa bi to trebalo izbeći. Dalje, ako bi se našao takav par, trebalo bi detaljno ispitati partnere za njihove sposobnosti polnog odnosa. Tu bi trebalo utvrditi kvalitet muških spermatozoida s jedne i sposobnost jajašca da bude oplođeno. Dalje bi trebalo pratiti razvoj ploda i utvrditi da li pustiti da se on ravija u materici ili u specijalnim vanmateričnim uslovima. 

Paralelno s tim pojavljuje se jedan pravni problem: čije je to dete - androidskog para koji ga je rodio ili dva nepoznata pojedinca od čijeg genetskog materijala su androidi napravljeni bez obzira na njihove kasnije modifikacije i različitost, jer je izvor ma kakav da je, bio uvek isti. Pa bi se pojavio još jedan par roditelja koji za svoje dete ne znaju. Takođe bi trebalo sa sigurnošću utvrditi da li će to novo dete biti u srodstvu sa decom roditelja koji su dali genetski materijal. Jer ako jesu onda treba to obelodaniti da ne dođe kasnije do nenamernih incestnih veza. Uglavnom, kao što se vidi problema ima bezbroj. Najvažnije pitanje je bilo: da li je to uopšte moguće, jer ako nije onda je nepotrebno lomiti glavu sa ostalim problemima. Bilo etičkim bilo pravnim.

Nekako smo našli odgovarajući par.

I on i ona su bili po struci sociolozi koji su već dugo zajednički radili pa čak i stanovali zajedno. Na pitanje da li se vole, odgovorili su da su jedno drugom jako privrženi i da uživaju u zajedništvu, ali da nisu planirali niti razmišljali o tome da imaju svoje potomke, jer su svoju ulogu shvatali na uobičajen način, a sama pomisao na dete izazvala bi jednu jako komplikovanu misaonu konstrukciju koja bi ih odbijala od takve pomisli.

Na predlog da učestvuju u eksperimentu, postavljali su raznorazna pitanja što je bilo razumljivo. Što su se više raspitivali primećivala se sve veća promena u njihovom ponašanju. Sam projekat ih je počeo sve više zanimati, ali im je počeo stvarati sve veću nervozu i strah. Konsultacije su prekinute a par je poslat kući na dva dana, da se tamo opuste, odmore i međusobno rasčiste dileme koje ih muče. Na sledeći sastanak došli su sa vidljivim promenama u ponašanju (energično su se držali za ruke), na licima im je bio izraz odlučnosti i nade, a u pogledima koje su međusobno razmenjivali bili si nedvosmisleni znaci podrške.