Koliko ljubav sa vanzemaljkom može biti stvarna? Saradnica je android na planeti Solaris, napravljena je na veštački način sistemom biološkog kloniranja i softverskim oblikovanjem karaktera osposobljena da bude vrhunski naučnik. Priča pripada žanr...
Prošao je još jedan dan. Legla je u krevet u spavaćici ali se nije pokrila. Vazduh u prostoriji je bio topao, ceo dan ga je sunce kroz prozore grejao. Bilo nam je veoma lepo u šetnji. Pričali smo o svemu i svačemu, ali najviše o ljubavi. Dok bi hodali, uglavnom bi me držala pod ruku, ali kad bi se popela na neki zidić, da hoda po njemu, kao da se popela na Himalaje, držao bih je za ruku da bude sigurnija.
Kad bi se spustila sa tog zidića nije htela da mi pusti ruku, nego smo se tako držali do neke sledeće situacije kad smo ih morali odvojiti. Njeni stavovi o ljubavi su bili u totalnom haosu. Redosled prioriteta okrenut tumbe. Govorila je kako će naći nekog idealnog momka pored kojeg će onda biti srećna. Džabe sam joj govorio da idealni momci ne rastu na drveću pa da ih bere po želji.
A na pitanje na kakvog glumca će joj momak ličiti, rekla je da će na mene, pritom me je gledala na meni veoma čudan način. Kao da želi da budem samo njen. Pitao bih je zar ne postoji neki lepši tamo odakle je. Onda bi ona odgovarala da ne misli na izgled nego na ponašanje. Tada bih joj razbijao maštu komentarom da je teško verovati da postoji još neki ludak kao što sam ja. Podigla bi kažiprst prema meni sa namerom da mi nešto važno kaže, ali bi se onda predomislila, ili se nije usuđivala ili nije pronalazila prave reči, samo bi se još više utrljavala uz mene nadajući se da će telo na neki način to izgovoriti.
Kad bi naišli na neku klupu, tu bi seli da odmorimo, ali ne bi prestajali da pričamo. Ona bi se uz mene prilepila i na neki način uguravala, samo kako bih je zagrlio. Rukom bih je iza leđa držao za struk, tu mi je ruka imala lep oslonac zbog njenih krivina. Jednom sam ruku prebacio preko njenog ramena pa je slobodno visila na njenim grudima. Onda bi onakao slučajno dodirnula moju ruku lagano je pritiskajući a svojim obrazom se naslanjajući na nju i obraz pomerala kao da mi ruku njime mazi.
Sve je to bilo normalno, ali ono što je meni bilo čudno jeste da je sa svoje dve ruke hvatala onu moju slobodnu i ceo taj čvor spuštala u moje krilo. A kad bih ja svoju izvukao ona je svoje zadržavala na istom mestu. Bilo bi podnošljivo da je tamo bila mirna, ali kako je bila izraženog temperamenta, moglo bi se reći i živa vatra, dok bi pričala i te je ruke stalno pomerala.
Srećom moje pantalone su bile sašivene od otpornog materijala, pa je bila mala šansa da će se pocepati. Nije bilo sumnje da oseća moju reakciju, ali je prilično dobro glumila da je koncentrisana na razgovor. U razgovoru mi se nekad toliko unosila da su nam se skoro nosevi dodirivali. Pogled na njene ruku na mestu gde ih je držala nisam shvatao kao nametljivost, već više na vrstu prisne komunikacije.
Malo prisnije nego što bi trebalo ali ipak podnošljivo. Ipak mi se pojavila ideja o iznenadnoj i totalnoj pomrčini u kojoj bih otkopčao šlic i pratio njenu reakciju sa onim tamo nađenim. Ono što mi u tom trenutku nikako nije palo na pamet, bilo je kako bih se ja iznenadio kad bi ona tu pomrčinu prva iskoristila da mi otkopča šlic.
Nisam smeo dozvoliti da me mašta predaleko odvede pa bih ustao i pružio joj ruku da joj pomognem da ustane i ona. Ona bie to očigledno zloupotrebila, jer je moju ruku koristila da bi se zaletela umene i još jednom našla u mom naručju, kao da joj je bilo malo ono ranije, pa, mogu slobodno reći, intimno grljenje. U svakom slučaju ta njena igra mi je bila simpatična. Zapitao sam se, šta ako u jednom trenutku ta igra postane ozbiljna? Ne bih ja sigurno bio prvi koji je tome podlegao.
Kad smo došli kući rekla je da ide da se istušira, ali da bi volela da je odmah nakon toga izmasiram, ako nemam ništa protiv. Da sednemo posle u dnevni boravak i nastavimo opuštajućom diskusijom, jer je danas izuzetno puna utisaka. Pristao sam i otišao u kuhinju da spremim sendviče, pretpostavljao sam da je i ona gladna kao i ja.
Namestio sam se da je počnem masirati, od stopala kao što sam uvek radio. Nisam hteo snažno da je masiram jer su noge dobile dovoljnu cirkulaciju od hodanja. Ali je baš zato venama trebalo omogućiti da višak krvi vrate nazad. Mislio sam da će biti dovoljno da to radim površinski i da ne zahvatam mišiće u dubinu.
Njena svetlo plava spavaćica je pokrivala samo deo butina. Gabriella me kao i obično gledala dok bih je masirao. To je radila i ovaj put. Ali kad sam počeo da joj masiram gležnjeve podigla je spavaćicu da potpuno oslobodi noge. Opružila se u krevetu, podigla ruke iznad glave i zatvorila oči. Prvi put da je tako radila dok bih je masirao. Možda je bila umorna kad se toliko opustila? Ovaj put su mi njene noge delovale drugačije, ili sam ih ja drugačije gledao. Obraćao sam pažnju na njihov oblik. Svaku krivinu na njima pratio sam dlanom kao da ih oblikujem onako kako bih ja najviše voleo. Počeo sam se pitati kome će ove noge pripadati, ko će to njima gospodariti.
Ops! Esta imagem não segue nossas diretrizes de conteúdo. Para continuar a publicação, tente removê-la ou carregar outra.
Toliko nežno sam ih dodirivao kao da ih gladim a ne masiram. Zaključio sam da bi bilo dobro da završim da se ovo masiranje ne pretvori u nešto drugo. Ostalo mi je još da pređem onu površinu tik uz njene svetlo sive metalik gaćice. Butinama koje su do malo pre bile opuštene i po malo razmaknute, odjednom je počela da steže moju ruku koja je bila između i da na nju prenosi svoje pulsiranje.
Najpre sam mislio da odmah izvučem ruku, ali sam se predomislio pa sam moju zarobljenu ruku počeo da pomeram gore dole prateći njen ritam. Ona se kukovima podizala kad bih ruku pritiskao prema dole. Na gaćicama se odjednom počela širiti vlažna mrlja. Nisam mogao da odolim, dok sam izvlačio ruku iz njenih butina, lagano sam prelazio preko mrlje. Osetio sam da je Gabriella ispod moje ruke zadrhtala i dalje pulsirajući, a mrlja se počela još brže širiti. Otvorila je oči, a na licu joj se pojavio iznenađen izraz.
-Izgleda da si se previše opustila, odnosno uzbudila.
Ona je spustila ruku da se opipa.
-Izvini. Čini mi se da sam se malo upiškila?
-Nisi se upiškila.
-Nego?
-Verovatno si zamišljala da se nešto moje i nešto tvoje sjedinjuje.
-Kako si to pogodio?
-Nije bilo teško. To su sve normalne stvari kod zdravih ljudi. To znači da te sledeći put mogu masirati samo do kolena, a ono drugo ćeš morati sama. Ipak me nešto zanima u vezi onog malo pre, da li si došla do kraja?
-Nisam sigurna, ali mislim da jesam, jer još teško dišem.
-Dobro je, nego, idem da kuvam kafu, hoćeš li i ti?
-U redu, dolazim da ti pravim društvo dok se sredim.
