Pesnik bez poezije

Besmrtnik

Ja, pesnik koji ličim na čoveka

pišem u ime svoje duše i srca,

što niko ne bi rek'o za svoga veka

ja rekoh u stih kao pesnik bez lica.

I sve pesme pevaju u glas o tome

dok me ubijaju reči koje mi prete,

ja molim se da dođe čas srcu mome

jer proklete su sreće koje su otete

a ja kradem smisao iz svoje poezije

da bih živeo jer nemam svoje suštine

i želeo bih da sam prah i da me nije

dok ne kucne čas da se čuju sve istine.

Ja osećam jutro koje će doć iz zraka

i onaj zaćutali će postati besmrtnik,

izaći će iz tamnice postojanja i mraka

opet dobiti smisao i roditi se kao pesnik.