Pesnik bez poezije

Dug

O moj živote, ti kučkin sine!
Jošte nismo izmirili račune;
Moje telo za slobodu gine,
ne želi otići u smrt da trune.

Ja ne umem izreći pečal,
to što mi poglede guši;
Ne znam ublažiti ovu žal
koja moju mladost suši.

Zar zarad jedne pogreške
moram plaćati naročitu cenu;
Plaćati sve moje i tuđe greške
sve dokle ne dotaknem senu.

Vidim da za me nema života.
Da gubim svoje radosti i  žar;
Živim već mrtav, zar je divota,
al’ plaćam dug za pisanja dar.