O moj živote, ti kučkin sine!
Jošte nismo izmirili račune;
Moje telo za slobodu gine,
ne želi otići u smrt da trune.
Ja ne umem izreći pečal,
to što mi poglede guši;
Ne znam ublažiti ovu žal
koja moju mladost suši.
Zar zarad jedne pogreške
moram plaćati naročitu cenu;
Plaćati sve moje i tuđe greške
sve dokle ne dotaknem senu.
Vidim da za me nema života.
Da gubim svoje radosti i žar;
Živim već mrtav, zar je divota,
al’ plaćam dug za pisanja dar.
