Pesnik bez poezije

Ratna pesma

Da l’ smo pesnici sa perom u ruci
il’ smo ratnici sa sabljom na muci,
čime smo to stekli svu gorku slavu,
šta li će o nam’ reći kad hranimo travu.

Pišite s ponosom pesnici!
Odavno smo rođeni prokleti,
iz bedra pesma čeka da poleti.
Sada živite svojim životom
i pišite sa uzvišenom lepotom!

Vojnici  bez svoga oklopa sa ožiljcima
čekamo kao psi reči koje svako ima,
mučimo ruke da krvlju napišemo sve
pesme koje smrtnik da izgovori ne sme.

Pišite s ponosom pesnici!
Odavno smo rođeni prokleti,
iz bedra pesma čeka da poleti.
Sada živite svojim životom
i pišite sa uzvišenom lepotom!

Dar kao mač caru nam je podaren
odavno nam je život  perom ukraden,
borimo se sa aždajama ovoga sveta
pišemo ono što nam je dala sudba kleta.

Pišite s ponosom pesnici!
Odavno smo rođeni prokleti,
iz bedra pesma čeka da poleti.
Sada živite svojim životom
i pišite sa uzvišenom lepotom!