Pesnik bez poezije

Molitva

Lovac na srnu svoje pravo ima
ko što pravo ima greh na čoveka;
I savest, ona što je baš sena svima
koji robuju svoju grešnost doveka.

Noću što se podmuklo podvuče,
jede srce i nemir je naš u duši;
      Sa zorom kad ode, slobodno tuče
naše srce jer ga teret teški ne guši.

Svaki naš korak prati kao senka,
vučemo je kao okove na nogama;
Spava pored naših glava i tiho čeka
da padne kao kamen na grudima.

O oče, noćas skini sav moj teret
s mojih pleća slabašnih i mekih;
O oče, mlad sam još za ovaj svet
zato molim se za mir kroz ovaj stih.