Pesnik bez poezije

Kako je pesnik ostao bez poezije

pitate se vi dok čitate ove stihove,

čudite se kako čovek bez poezije nije

ni približan pesniku koji kroji snove.

I pesnik plače kada ga surovo rane,

prljavim rečima kada mu so stave

na sve njegove već poznate mane

da reči stvara ali ga reči te i dave.

Pesnik pati kada mu srce slome

u bezbrojne deliće bola i samoće,

kada ga oštrim rečima ko kost lome

on živi slobodno jer tako duša hoće.

I pesnik je sam kada padne sva noć,

kada on ostaje sam sa svojim bolom

tada dobija od zvezda tu čudnu moć

da bezbojni svet napiše novom bojom.

Kako je pesnik ostao bez poezije

opet se pitate vi koji pesmu čitate:

pesnik je samo čovek a čovek bog nije

zato ga to pitanje vi nikada ne pitajte.