Pesnik bez poezije

Sklopljenim očima

Rođeni sami i nevini u tamnici
koju zovemo imenom života
sa jednom nogom hrlimo k ivici
smrti u zagrljaj, oh kakva divota!

Izgubljeni u izmaglici neznanja,
utopljene duše u moru surovosti
kapljemo ko kap bledog nadanja
da dobićemo malo naše svetlosti.

Mi, pesnici lečimo ljude od bolesti
od koje i sami neosetno mremo,
sa sklopljenim očima da stih poleti
jer za smrt nas  niko nije sprem'o.