Pesnik bez poezije

Noć

Noći, nemoj mi biti tiha smrt
što u gnezdo svoja svija krila 
da zaspala bi ona u nebeski vrt
sve moje snove kao svoje snila.

Već nauči me noći da sanjam
svet izvan svakog sveta i zla
da ko lovac svoje snove ganjam
kada tuga mi pomeri noge sa tla.

Pokaži mi zvezdama svojim put,
Mesečevim sjajem osvetli korake
da otkrijem svaki skriveni srca kut
nađem tvoje tople i sanjive ruke.

I kaži mi, kaži sve sveta tajne
gde se to sanja bolje i lepše
da životi naši su bajke bajne
i tuga je u nama ono najlepše.