Pesnik bez poezije

San

Izgleda kao da sam sanjao
pogrešan san nazvan životom
iz koga se nisam nikad budio
da video bih ispunjenje lepotom.

Osećao sam se tako smireno
dole ispod sunčeve svetlosti,
bez ikakvih reči lako i mirno
sanjao sam svet bez podlosti.

Nečije ruke su otvarale oči
sklopljene zidovima dremeža
u koji kada jednom noga kroči
nema buđenja iz snenih mreža.

Moje oči su sada sklopljene
one neće više nikada videti,
neće više ikada biti voljene,
neće ponovo nekoga voleti.

Ne sanjam više ni o smrti
jer ona je samoobličje sna;
Ne sanjam jer me svet usmrti
rukama drži u dubinama dna.

Ni slavuj više pesmu ne peva
jer ubi ga graktanje vrana
već on svoj život iznova sneva,
čujem ga kako sa visokih grana

više ne peva pogrešnom svetu
jer među ljudima nema brata
već kroz san divan je u letu,
čeka da otvore se rajka vrata.