Pesnik bez poezije

Poslednja pesma

Danas je taj poslednji dan
kada se sabiram i oduzimam,
šta je od mene ostalo u dlan
da to čvrsto i za sebe uzmem.

Šta je to ostalo posle patnje;
Malo srca i obezglavljeni snovi,
polomljeni prozori duše i inje,
okrvavljena leđa i tupi noževi.

Ja imam vatru u svojim rukama,
sklonište od zle oluje u grudima,
kidam sebe da bi drugi bili celi
činim sebe crnim jer drugi su beli.

Šta ostane to kada dođe smrt;
U kojoj su sveti grešnici i Jude
pokopali pesnikovu dušu u vrt,
gde se nevini nikad ne probude.

I postao sam pesnik bez poezije
koji živi samo dok piše pesme,
koji je bio umro jer život nije
sve ono sto srce želi a ne sme.

Danas je taj poslednji dan
kada poslednju pesmu pišem
i budim se iz života u svoj san
jer sutra ponovo živim i dišem.