Pesnik bez poezije

Pesnik

Iz besmisla beše se rodila iskra
sjajna kao na nebesima zvezda;
Sirota beše ispala iz svog gnezda
od nepoznatog ona imala je stra'.

S prekrasnih visina bejaše pala
u svet gde nije mogla da korača;
Ili živi s onim što sudba joj je dala:
premalo sreće a previše plača.

Okovima joj bejaše sputana krila
i glas da životu sve pesme ispeva;
Gavrni joj oteše snove što je snila,
ona više nije mogla život da sneva.

Bez glasa bejaše tužna i sama
među ljudima prezrivih pogleda;
Beše je gušila neljudskost i tama
zato njena svetlost posta bleda.

Al’ta iskra bejaše hrabri ratnik
prelepih reči i čiste duše i lica;
Malena iskra postala je pesnik
koji peva životu ponosnoga srca.

I želeo je da život piše, ne da živi
jer on je pesnik divoskog glasa;
Ostavlja pesmom jedan trag sivi
da jednom bude tračak spasa.