Pesnik bez poezije

Stranac

Jašući poljima na crnim konjima

vlažnim stenama po zrnu peska

u sumračnoj krvi dolazi k njima

dok utihnula zvona postaju teška.

S očima zaboravljenih u opseni,

nogama betonskim i beskrajnim

korača pod svetiljkom svoje seni

i mala ižica umorno korača s njim

kroz noć u krunicama oka se krije,

pod plaštom crnim tromo žmije

to stranac neki stiže u tiho obličje

šunja se u toplo srce i tamo zimuje.