Pesnik bez poezije

Nečija smrt

Neko mome srcu drag

biće moja jedina smrt;

Da preskočim smrtni prag,

zakoračim u pakleni vrt.

Grlim sva ta živa tela,

a ona mi srdašce žderu;

Lome kosti, duša je svela,

kandžama kožu s lica deru.

Spletu me jednom reči,

postanem crn k'o tužna noć;

Trnjem me uvek lako spreči,

proguta mi ruke i svu moć.

Neko mome srcu blizak

biće moja jedina smrt;

Da postanem zao i drzak,

otputujem u mračni vrt.