Kada po prvi put nekoga volimo
mi smo tada tako detinjasto naivni,
pored očiju druge ljude ne vidimo
puni smo svih boja i tako smo nevini;
U našim srcima tada lupaju bubnjevi
glasniji od svih glasova u našoj glavi,
ta ljubav je čista i kao divna pesma
blista na uzavrelim ljubljenim usnama;
Ah, ta prva ljubav je slađa od meda
vrelija od vatre i sakrivena od pogleda,
sve glasnija i glasnija u mladome srcu
vidljiva kada od nje crvenimo u licu;
Ta prva ljubav nam preplavi celo biće
obuzima misli o voljenom srcu dok sviće,
postaje sreća u osmehu sjajnom na usnama
dok radosti cvetaju i rastu zajedno sa nama;
Ta ljubav nam otvori širom dušu i srce
unese radosti i naslika nam sreću na lice,
ona nas nauči kako se to neko drugi voli
a ta prva ljubav kasnije i uvek najviše boli.
YOU ARE READING
Pesnik bez poezije
PoetryKako je pesnik ostao bez poezije? All rights reserved® NENAD™