Pesnik bez poezije

Limina

U mraku! Započinju sve naše borbe;

Ispod njenog vela dolazi u naše sobe.

U noći, u taj život, sprema rat za sve nas.

I čeka...čeka da mu se iz tame javi glas.

Na prašini njene sene donosi sve boli

ka nama kao reka nabujala, boli kao soli,

da nam podari venac od šipražja i pečali,

puzi lagano uz vrat, k'o da nas ne žali.

Šum. Zašto dolazi tako rano, prerano?

Ne znamo, možda je to sve stvoreno.

Il' samo vetar udara o suve, stare grančice?

Il' sova huči daleko pokraj reke, iznad granice?

Bože! To se duša sprema da ide liminom

kroz siva sećanja i noć, da izgori tminom.

Ako tako je, neka ide, ovde mir neće pronaći!

Možda oživi tamo, tamo će nekad život pronaći.

*limina - prelaz, predeo između života i smrti. Po narodnom verovanju duša, kada napusti ovaj život, prolazi kroz liminski prostor i odlazi u smrt