Pesnik bez poezije

Da čovek ne spava

Šta bi bilo da čovek ne spava.

Slušao bi huk sove i odu grana;

Gledao bi rađanje orošenih trava,

krvava zora bila bi mu lek svih rana.

Olovne noge sahata bi se vukle

sve od neme noći do prve zore;

Preleteo bi nevolje što su ga tukle,

njegove misli i boli što mu srce more.

I u oku bi se nebo podmuklo diglo,

noćna ptica bi mu se uvukla u dlan;

I ta noć, to magnovenje bi mu odalo

sve što srce ne želi reći kad je dan.

Šta bi bilo da čovek ne spava.

Video bi lice u mesečevoj reci;

Spoznao gde spava zvezda plava

što mu ceo njegov život želi izreći.