Pesnik bez poezije

Nečija zemlja

Pod zemljom leže izmrcvarena tela
svih bivših velikih junka i starih heroja;
Duboko ko zna koliko spavaju ona bela
srca što stradaše u tmini krvavog boja.

Daleko na divljim poljima uvelog cveća
prkosno stoje mačevi odveć rđavi al stoje;
Stoje i pitaju se gde su im upaljene sveće
što tihim šapatom i plamenom sada gore.

Odavno više ne postoje njihovi podvizi
što oslobodiše zemlju od svih zlih trava;
Nekog drugog čoveka sad tište nemi odzivi
nemirnog i drevnog pretka koji snom spava.

Viskoko na beskrajnom plavom nebu
lutaju duše njihove što svoj mir traže;
I pitaju se često u čijem li je sada to snu
zemlja što za nju davno sve one stradaše.