Pesnik bez poezije

Deca poezije

Oh, moja deco svetlosti
nemojte uzalud ruke patiti;
Ni slušati ljudske podlosti,
moje reči će vas izlečiti.

Jedina ste moja deca
počujte zov i pevajte rečima;
Svet ne zaslužuje vaša srca
nemojte gledati njovim očima.

Kao majušne kapi ste vi
u moru zla  i dobra postojite;
Rečima ćete porasti jednom svi,
zato sada čvrsto nogama stojite.

Jednog dana će vas slaviti
ljubavlju koju sada ne dobijate;
I jednom će se vaše pesme plaviti
kao zvezde koje noću brojite.

Oh, deco mraka i nesklada
nemojte ići putevima jada;
Budite ponosni kao vatra u gori
Koja stoji ali ne može da izgori.

Vama dajem sav svoj smisao
da utkate dobro u svaku misao;
I ako nekad od zla me ne vidite,
u vašim sam srcima i zato bdite.

Moja ljubav uvek u vama je
čak i kada pomislite da nije;
Majka sam vaša i dah vaših reči,
pevajte kada vas za to svet spreči.

Jednom će se vaše reči pamtiti
kao svete misli iz pera napisanih;
Nekada će vas u priči pomenuti
onda kada budete srca ugaslih.