Život je prošao; Rastočio se u ništa;
Ja nemam suza da oplakujem dane,
prošle i buduće il da žalim više išta
sem par zakržljalih ožiljaka i sve sne
što snevah ja kad bejah srećan i mlad.
I lomljahu se jezici podli o moje srce,
i padahu kletve na moje slabe ruke,
i spavaše pečal u senci očiju na lice,
i smejaše se ljudi plaču od ljute muke,
i slaviše smrt duše što počivaše u hlad.
Život je velik! A ja ostah tako mali
i kad slavih život i kad u tišini patih;
Kad duša i srce moje za zlo nisu znali,
i kad bejah mlad ko u pesmi prvi stih
ja ostah krvava stena što živeše uz slad.
