Pesnik bez poezije

Majka poezija

O, našim venama teku tvoje sladosti,
ti nas činiš živima, o blažena da si ti!
Tvoja srž je izvor naših malih radosti,
i proživljenih noći, o, sve si nama ti!


Oduvek u nama i uvek nam pružaš krilo,
tren si u svetu gde je večita stud i glad;
Ti znaš skrivene tajne koje srce je krilo,
našim si slomljenim perima bila reč i slad.

Rečju si nas odhranila da bi danas bili veliki,
u nebesa nas bacala kako bi postali pesnici;
O, da li vidiš sada da nismo postali toliki,
osećaš li da smo mržnji i zlu postali vesnici.

Svaki put kada umrla si radi našeg spasa,
jedno pero se rodilo i postalo deo ovoga života;
Dala si mu smisao i podarila mu dar reči i glasa
da piše i peva sve dok pesma je za njega divota.

Ti si naš ponos na rukama i krv u našim venama,
početak života i kraj svim našim bolima i mukama;
Nas si smisao i beskraj u lepim i tužnim pesmama,
i zato ćemo uvek imati tvoj znak na nasim rukama.

O, majko poezijo nek te tvoja deca večno slave,
i pevaju o tvojoj dobroti kroz svoja pera i tela,
neka pevaju za tebe i kada ih prekriju gorke trave
jer ti si nas, majko poezijo, oduvek takve htela.