Black Hood [K.TH. FF]

Ima curu

Subota. Konačno. Ovaj tjedan je bio užasan. Pun jebenih testova i ispitivanja. I naravno, puno Jungkooka i mene. Mislim, samo smo razgovarali i tu i tamo se pogledali, ništa više. Jennie samo što ne crkne od shipanja nas dvoje.

„Ideš danas nekud?" upitala me teta dok je radila doručak. „Mhm..." promrmljala sam pospano. „Ideš? S kime?" „Jennie..." promrmljala sam. „Drago mi je da si već prvi tjedan pronašla prijatelje!" veselo je viknula te sam se trznula. „Šta god..." promrmljala sam i naslonila glavu na ruku i zatvorila oči.

Jennie mi je trubila autom pred kućom. „Stižeem!!" izderala sam se. Na brzinu sam obula neke patike i istrčala van. Usput sam skoro pala...

„Šta letiš ti jebote?!" izderala se Jennie, kada sam ušla u auto. „Pa da me ne čekaš dugo!" „Ma daj, sve pet...ionako ćemo još Jisoo čekat pol sata..." rekla je i izdahnula.

„Okej, kuda sve idemo?" upitala sam kada smo izašle. „Please recite mi da idemo nešto jesti!" Nacerila sam se. „McDonalds onda?" Jisoo je predložila, a Jennie je slegnula ramenima. „Idemo nahraniti našu Y/N." Izbeljila mi se.

Pričale smo o random stvarima dok u fucking McDonalds nisu ušle dvije osobe za koje sam baš imala osjećaj da ćemo srest. „Jebem ti, jesu to Jimin i Jungkook?!" Brzo sam se okrenula i vidjela ih. Pričali su s nekim likom koji je bio okrenut leđima pa nismo mogle vidjeti tko je to. Dok su pričali, Jimin nas je skužio i mahnuo rukom. Mi smo raširile oči i neugodno uzvratile pozdrav. Jungkook nas je samo pogledao i jedva kimnuo glavom. Čekali su u redu, a mi smo ih gledale kao da smo neki stalkeri. „A tko je taj lik s njima?" Jennie je upitala. „Nitko ne zna. Uvijek nosi tu kapuljaču..." „Ma koga briga za lika s kapuljačom kada možemo gledat Jungkooka..." promrmljala sam bez razmišljanja. Kada sam to rekla, stavila sam ruku na usta, ali ove dvije su to čule. Iii evo ga....počinje. „Aaaaaaaaahghh znala saam! Zaljubljena sii!!" Jennie se izderala i ljudi su počeli gledati čudno u nas. Među njima Jimin i Jungkook naravno. Čak i kapuljača man. „Stišaj se jebote ti..." procijedila sam kroz zube. Krenula je nešto viknuti Jungkooku, ali sam joj stavila ruku na usta. „Sjedni i šutii!!" paničarila sam. Ako mu išta kaže, propast ću u crnu zemlju. Odjednom me ugrizla i ja sam jauknula. No srećom, dečki su već dobili narudžbu i izašli van...

„Kako je to moguće da naletimo baš na njih??" upitala sam isto pitanje po deseti put. Već je dva sata prošlo od McDonaldsa i cijelo vrijeme smo pričali o Jiminu i Jungkooku. Ali baš cijelo vrijeme... „Daj ajmo se odmorit malo!" Jisoo je jaukala pa smo sjele na klupu. „Sljedeći put kad ga vidim, kunem ti se da ću mu reći da si zatelebana u njega!" Jennie se nacerila. „Daj, nemoj! Nisam zaljubljena!!" prekrižila sam ruke. „Mhm... nećeš tu ljubav zauvijek moć odbijat..." „Šta god..." „U ovo vrijeme obično budu u parku... čudi me zapravo da već nismo naišli ponovno na njih...." Jisoo je rekla gledajući na svoj ručni sat. „Možda nas prisluškuju tu iza grma!" „Da, sigurno. Sada će iskočit. Zapravo, ne bi se čudila da se stvori iza, jer mi to uvijek u školi radi. Ni ne čujem ga kad dolazi!"

„Ooo vidi vidi..." Jennie se nasmiješila gledajući iza mene. „Mi o vuku, a vuk na vrata..." nacerila se. Srce mi je počelo brzo kucati. „Sereš.." rekla sam i dalje gledajući u nju. Odjednom se prestala cerit i postala je ozbiljna.

„U jebem ti..." promrmljala je. „Holy shit! Ti se šališ!?" sad je i Jisoo postala neka ozbiljna. „Cure? Šta se događa?" upitala sam i polako se okrenula. „Nee! Nemoj!" Jennie me pokušala zaustaviti, ali prekasno. Vidjela sam sve. Srce mi je stalo. Gledala sam u njega kako se ljubi...ne..ne ljubi, već žvali s nekom likušom. „Nemoj to gledat..." Jisoo mi je pokušala staviti ruku na oči, ali sam je maknula.

„Dobro sam.." forsirano sam se nasmiješila. „Ma da, da. Dobro si... sto posto..." „Da...sve je okej..pa nismo bili u vezi ili nešto...ovaj...kasno je...pa idem ja..." promrmljala sam i ustala. „Hej, ne možeš sama ići, odvest ću te." Jennie je isto ustala. „Ne, želim...želim biti malo sama..." promrmljala sam. „Jebote, ne možeš sama po noći hodati po gradu!" Jennie je viknula kao da mi je mama. „Bit ću dobro. Javim vam se kad stignem doma.... Vidimo se u ponedjeljak..." Iako me znala samo par dana, Jennie je dobro znala da kak ja kažem, tak mora biti... Krenula sam...sasvim sama...po noći...kući....

Imala sam slušalice u ušima. Obično mi muzika pomogne oko svega, ali sada jednostavno nisam mogla prestat razmišljat o toj sceni. Čini se...da sam se ipak zaljubila...iako sam si prije odlaska u Busan obećala da se neću u nikoga zaljubit dok ne završim fakultet. Ipak mi je uspjeh u školi važniji od ljubavi. Da mi Jennie i Jisoo nisu stalno pričale o Jungkooku, ovo se ne bi dogodilo... Iako mi je razmišljanje o svemu letjelo glavom, imala sam neki osjećaj kao da me netko promatra, ili prati.

Gutnula sam i brzo se okrenula, ali nigdje nikoga. Ubrzala sam korak i nakon par minuta se pojavila pred vratima. Otključala sam ih i polako ušla. Teta je u noćnom ogrtaču doletjela do hodnika. „Već si doma? Pa tek je pola 23??" „Umorna sam.." promrmljala sam i prošla pokraj nje. Osjetila sam da me zbunjeno gleda. Zatvorila sam vrata od sobe i pukla u plač. Stavila sam ruku na usta kako me teta ne bi čula. Ovo je stvarno boljelo...