Sledila sam se. „Y/n, šta tko šalje?" Čula sam Jungkooka, ali se nisam usudila pogledati u njega. Ruke su mi se tresle kao lude. „Y/n?" čula sam kako Jungkook ustaje i ide prema meni. Brzo sam ugasila ekran mobitela i približila ga k sebi. „Koji fuck Jungkook, ne možeš mi čitati poruke!" „Hahah, sorry, sorry..." Bacio se natrag na svoj krevet, dok sam ja ostala stajati. Udahnula sam.
Y/n: Koji vrag to izvodis?!
???: ne moras se bojati... nisi jos na redu...
Y/n: pokazujem ovo policiji!
???: pokazi i svi tvoji su mrtvi!
Y/n: uuu bas se bojim...
???: ne vjerujes mi da imam Lisu, zar ne?
Y/n: naravno da ne! Lisa je kod neke svoje prijateljice
???: upravo je gledam...
Y/n: oh molim te, dokazi
???: hmm, jesi sigurna? Nije za svaciji zeludac...
Y/n: wtf o cemu ti!?
???: otimala se kao divlja zivotinja pa sam morao na tezi nacin.....
Y/n: sta si napravio?!
???: iskoristio par stvarcica....
Raširila sam oči. Znoj je curio s mene i mobitel mi je klizio zbog znojnih ruku.
Y/n: nemoj joj naudit!
???: zasto? Ona je tebe ozlijedila
Y/n: to je bila nesreca! Pusti je! Molim te!!!!
Samo me seenao. Možda me posluša... Izdahnula sam.
Cijeli dan je zapravo brzo prošao. Teta je mene i Jungkooka izvela van kako bi malo rasčistili misli o svemu. Noć je bila najgora. Cijelo vrijeme sam imala noćne more o Lisi i osobi u crnom. Čula sam njezine vriskove i kako mene krivi za sve.
Probudila sam se negdje oko 3 sata u noći. Bila sam sva mokra i od suza, ali i od znoja. „Šta je tebi?" čula sam Kookov pospan glas. Izdahnula sam. „Samo noćna mora..." rekla sam kroz lagani nervozni smijeh. „Što si sanjala?" upitao je, a ja sam šutila.
„Jungkook, šta ako i mene netko otme?" odjednom sam upitala gledajući u strop. „Neće." Čula sam kako ustaje i vidjela njegovu figuru ispred svog kreveta. „Kak znaš?" upitala sam, a on je legnuo pored mene. „Jer ja to neću dopustiti...a i Tae isto..." zagrlio me i osjećala sam se pomalo smireno, ali i dalje pomalo neugodno...
„Spavaj..." rekao je tiho. Gutnula sam i zatvorila oči pokušavajući razmišljati o lijepim stvarima....
Ušla sam u razred sama. Jungkook je bio vani i pričao s frendovima. Oni se valjda okupljaju pa svi zajedno uđu u razred. Tako se osjećaju slavnima ili šta već. U razredu je bio samo Yoongi. Pokraj njega su bile Hoseokove stvari, ali ga nigdje nije bilo. Vjerojatno je otišao kupiti nešto za jest.
Yoongi je imao spuštenu glavu i izgledao je nekako tužnim. Odložila sam svoje stvari na stol i gledala Yoongija koji je bio u sasvim drugom svijetu.
„Hej, jesi dobro?" upitala sam i sjela na njegov stol. Polako je dignuo pogled. „Ne baš..." rekao je tiho. „Što je bilo??" Izdahnuo je. „Ne znam ako si čula, ali Lisa je nestala i svi koji pričaju o tome imaju razne teorije... i mene je sad nekako strah..." „Čega?" „Ne znam.... da neki ubojica hara gradom i otima tinejdžere naše dobi..? Šta ako sam ja sljedeći??" rekao je jako nervozno i sav se tresao. „Zašto bi ti bio sljedeći?" „Pa radim do kasna... i kući idem obično sam... tak je i Lisa vjerojatno išla..." Gutnula sam. Zapravo je nekako bio upravu.
„Ako...ako želiš, možeš me nazvati pa ću te ja otpratiti..." rekla sam pomalo nesigurno. „Stvarno bi to napravila za mene?" upitao je s nadom. „Naravno!" rekla sam. „Možeš i mene slobodno nazvati!" Hobi se stvorio iza mene i malo me uplašio.
Dao je Yoongiju vrećicu s raznim pecivima. Dakle bio je u pekari. „Y/n, hoćeš?" upitao me dizajući kroasan. Nasmiješila sam se i uzela. „Što ti Hobi misliš o svemu?" „O Lisinom nestanku?" pogledao me. Kimnula sam glavom. „Tko zna, možda je pobjegla s nekim sexy likom haha."
„Kako takvo što možeš reći, cura je nestala, a ti tako..." Yoongi ga je pogledao ozbiljno. Hobi je izdahnuo. „Gle, osoba poput Lise, zgodna i popularna, radi takve stvari, i zato ja mislim da je prev..."
„Da se nisi usudio dovršit tu rečenicu!" Jungkook se stvorio i uhvatio ga za ovratnik. Iza njega su bili Jimin i Jin koji su ubojito gledali Hoseoka. Izgledali su ko Jungkookovi zaštitari...
„Pusti ga!" gurnula sam Jungkooka. „Hoseok nije mislio na ono šta ti misliš Jungkook!" Yoongi je uspaničeno rekao. „Ma vraga nis..." Hoseok je započeo, ali mu je Yoongi prekrio usta.
Nitko se nije usudio pomaknut. Svi smo se međusobno gledali ubojito.
„Uhh, ja trebam Y/n..." Jisoo se progurala da dođe do mene i odvukla me.
„Jeez, hvala ti!" Zakolutala je očima. „Kloni se nevolja više! Zar ne vidiš da očito Yoongi i Hoseok privlače sve negativno ovdje..." prekrižila je ruke. „Ne, ne oni. Jungkook kad je s tom svojom ekipicom onda se ponaša budalasto!" „Šta god..." rekla je i sjela. Izdahnula sam i skupila dovoljno hrabrosti da je pitam ako se i dalje ljuti...
„Ne... jer ste upravu... ja sam nitko i ništa, običan štreber kojeg ništa ne zanima šta zanima nekog normalnog tinejdžera...." rekla je gledajući u stol. „Ali uz vas dvije to neće biti teško promijeniti..." pogledala me i lagano se nasmiješila.
„Ne moraš se sad mijenjat zbog toga, ja te volim takvu kakva jesi..." kimala je glavom lijevo desno. „Moram naučiti živjeti... mislim, ipak se samo jednom živi ne? A uostalom, želim da sad sve budemo skupa pogotovo sad kad je Lisa nestala... moramo se nekako...znaš... ako je oteta, možda neće biti jedina žrtva..." postala je nervozna, a ja sam kimnula glavom. Razumijem, sad je sve učenike strah da će i njih dočekati isto sranje kao i Lisu...
YOU ARE READING
Black Hood [K.TH. FF]
Fanfiction《ZAVRŠENA》 Nakon rastave roditelja, odlaziš u Busan gdje te čeka sasvim novi život. Upoznaješ nove prijatelje, a s njima i simpatiju. Ali jesu li svi onakvi kakvima se čine...?