Black Hood [K.TH. FF]

Nastup

Jungkook POV

Izdahnuo sam i zalupio ormarić. Lupanje je odzvanjalo školskim hodnikom jer još u školi nije bilo nikoga. Osim čistačica i nekih profesora. Krenuo sam prema svojoj učionici.

Bio sam pospan i mogao sam spavati duže, ali nisam. U zadnje vrijeme doma ne mogu uopće učit pa ću učit u školi.

Sjeo sam na svoje mjesto i izvadio zbirku zadataka. Gledao sam u te zadatke kao budala. Pišem test danas, a ove zadatke nikad vidio... Zato neću ni pokušavat... šta, jedna jedinica ko nijedna...

Ploča je bila išarana pa sam je odlučio obrisati. Dok sam je brisao, pjevao sam jednu svoju pjesmu. Baš mi je sad zapela u glavi.

"Lijepo pjevaš Jeone." Odrasli glas me uplašio pa sam se brzo okrenuo prema vratima i vidio profesoricu. "Oh, jutro profesorice..." bilo mi je malo neugodno. "Jutro..jutro..." mrmljala je i otišla do stola. Nešto je tražila. "Jesi vidio moje naočale?" Upitala je i dalje tražeći. "Nisam..." odgovorio sam kratko i sjeo za svoju klupu. "A šta si ti tako rano došao? Imaš neku dopunsku ili dodatnu?" "Ne, došao sam malo ranije da ponovim gradivo..." pogledala me i nasmiješila se. "Pametan dečko.." rekla je i nastavila kopati po ladicama.

Je, pametan sam ko stup..

"Pjevaš li ti često?" Nastavila je s pitanjima. Ova profesorica je onaj tip koja je kao baka svim učenicima. Sam nešto ispituje i pametuje...

"Onak.. kad mi je dosadno..."

"Pjevaš li u zboru?"

"Ne... pjevam i plešem samo ovak... iz dosade..." ponovio sam. Išla mi je na živce...

"Aha. Trebao bi ti pjevati sada na nastupu isto..." rekla je kimajući glavom i gledajući u mene. Gutnuo sam i rekao joj da već i pjevam na nastupu....

"Da, ali solo..." To me malo šokiralo. Ja da pjevam solo!?

"Razgovarat ću s tvojom razrednicom.." promrmljala je. "Ne! Ne, ovaj nema potrebe..." "Ima, ima Jeone... ti si dobar dečko." Rekla je, a zatim izdahnula. Očito nije pronašla te svoje naočale. "Sretno s učenjem." Rekla je i nasmiješila se. Zatim je samo izašla van iz učionice ostavljajući me samoga. Zapravo se sada osjećam nekako jadno. "Ti si dobar dečko" to mi je odzvanjalo u ušima. Zvuči cringe, ali zapravo me zbog toga nekak zabolilo u srcu. Jer ja sam totalno suprotno od toga...

Jennie POV

"Onda se vidimo danas..." Rose je rekla i zalupila ormarićem. Kimnula sam glavom. Pozdravile smo se i otišle svaka u svoj razred. Dobra je ona zapravo, a Jimin je šupak.

Izdahnula sam i stavila si slušalice u uši. Ne planiram danas baš ništa raditi na predavanjima.

Gledala sam kroz prozor i onda osjetila kako mi je netko potapšao rame. Okrenula sam se i vidjela Baekhyuna. Šta sad on hoće? Samo se nadam da nije išta u vezi mog i Kookovog stalkanja...

Skinula sam slušalice i pogledala ga upitno. Samo me pogledao i sjedo na stolicu pokraj mene.

"Jel ti još uvijek misliš da ja imam šanse kod Rose?" Upitao je tiho gledajući me u oči. Aha, dakle o tome se radi...

Slegnula sam ramenima. "Zašto bi ti to mene pitao? Pitaj Y/n.." "Pa vidim da se družiš s Rose isto pa..." "Da, da, da... samo ti Y/n pitaj..nemoj mene uvodit u ta ljubavna sranja..." prekrižila sam ruke. "Beskoristna si..." zakolutao je očima. "Glup mi kaže... slušaj... nemam ja baš neke sreće u ljubavi tak da..." "Nemam ni ja pa se ne žalim..." "Pffst vidim..."

Nakon toga je nastala neugodna tišina. Oboje smo zujakali uokolo. Shit, ne smijem ga sad izgubit. Trebam pričat s njime kao što je Jungkook rekao. Moram se nekako zbližit s njime...