Black Hood [K.TH. FF]

Naivnost

Jungkook POV

Svi smo u istoj sekundi ustali iz visoke trave te trčali u različitim smjerovima. Na sekundu sam se okrenuo preko ramena da vidim Y/n, možda na zadnji put. Isto to je i ona napravila. Nasmiješili smo se jedno drugome te nastavili trčati.

„Jebote, ne mogu više..." Jennie je rekla i krenula se zaustaviti, ali joj nisam dopustio. I dalje sam je vukao za ruku. „Nemoj sada stajati Jen..." „Kook, ne mogu...mislim da ću pasti u nesvjest..." rekla je te smo malo usporili. „Čekaj samo sek..." Nije stigla ni dovršit, a već sam je uhvatio te nosio trčeći. „Koji vrag??" rekla je i objesila ruke oko mog vrata držeći se čvrsto.

„Rekao sam ti da ne možemo sada stati...Tek kada bude čisti mrak, onda ćemo se popeti na neko drvo, sada idemo samo trčati u random smjeru..."

„Kak imaš tak puno snage?" upitala je. „Ha, gle... vježbam od malih nogu..." namignuo sam joj. Izdahnula je. „Nadam se da su Y/n i Tae dobro..."

Y/n POV

„Reci mi da imaš neki plan..." rekla sam gledajući Taea. „Imam neki plan..." odgovorio je ne gledajući me. Nisam znala jel je to sarkazam ili ne.

„A da?? Koji??" „Plan je taj da ušutiš i trčiš..." rekao je. Zinula sam i stala. Zatim je i on i pogledao me. „Jel ti to mene zajebavaš??" izderala sam se, a on je brzo došao do mene i stavio svoje ruke na moja ramena. Ali ne nježno, već grubo. Gledao me ravno u oči s tim ljutim, živčanim pogledom.

„Y/n, nemoj me živcirati..." procijedio je. „Idem sama!" rekla sam i gurnula ga. Pao je na tlo i gledao me. Okrenula sam se i krenula u svom smjeru. Čula sam ga kako izdiše i hoda za mnom. Ubrzo me uhvatio za ruku i pribio uz stablo. „Hoćeš li prestati s tim svojim sranjima i slušati me?!" procijedio je. „Ne!" gotovo sam mu pljunula u facu.

Čvrsto je zatvorio oči i duboko izdahnuo. Nikada ga nisam vidjela tako ljutog i živčanog. Smetalo mi je to i zato sam htjela nastaviti sama.

Krenuo je buknuti na mene, ali pucketanje grančica u daljini nas je uplašilo. „Brzo, popni se na drvo..." rekao je nervoznim šaputanjem te mi pomogao se popeti.

„Hajde Tae!" rekla sam malo glasnijim šaptanjem te ispružila ruku kako bi se i on popeo. Kimao je glavom lijevo desno. Pucketanje je bilo preblizu. Ne bi stigao te bi oboje nastradali. Sakrio se iza tog drveta.

Ubrzo se prikazao čovjek s pištoljem u ruci. Gledao je uokolo, što znači da zna da smo tu negdje, ali ne zna gdje točno...

Nije imao masku na sebi. Lice sam mu mogla jasno vidjeti, ali ne znam tko je to... I bolje da ne, dosta mi je izdajica...

Htjela sam se još više pričvrstiti za drvo, ali sam se skliznula i skoro pala. Fuck!

Upravo me skužio...

Nasmiješio se i došao do mog drveta. „Vidi koga tu imamo..." rekao je sa podlim smiješkom.

„Siđi dolje." Naredio je, a ja sam kimala glavom lijevo desno.

„Siđi odmah ili ćemo to morati obaviti na teži način..." procijedio je kroz zube pokazivajući pištolj. „Nemoj me ozlijediti, molim te..." rekla sam tiho.

„Oh, bez brige, ja neću ako me budeš slušala...ali Hope hoće..." nacerio se. „Siđi!" rekao je. „Ssspremi..sppremmi tooto..." rekla sam gledajući u taj njegov pištolj. „Hoćeš da to spremim? Okej. Ali onda moraš sići..." Kimnula sam glavom.

Spremio ga je te me pogledao. „Hajde sad..." rekao je. „Ppommozzi mi..." rekla sam tiho. Zakolutao je očima i još više se približio drvetu. „Imaš sreće da si slatka..." rekao je i ispružio ruku kako bih ga uhvatila.

U tom trenutku je Tae iskočio i lupio ga nogom u trbuh, a zatim u lice. Ovaj je pokušao ustati, ali prije nego što je to napravio, Tae ga je zgrabio te mu zavrnuo vrat. Pucanje kostiju se čulo zbog čega mi se smučilo.

Tae je gledao mrtvo tijelo i disao kao neka zvijer. Zatim je uzeo njegov pištolj i okrenuo se prema meni. Još uvijek sam bila na drvetu i gledala u njega blijedo. „Jesi dobro?" upitao me pružeći ruku. Kimala sam glavom lijevo desno te ga primila. Spustila sam se na tlo i zagrlila ga.

Tresla sam se kao zemljotres. „Ne mogu vjerovat da ga je naivnost koštala života..." promrmljala sam. Izdahnuo je i gladio me po glavi. „Ili mi, ili oni Y/n..."