Black Hood [K.TH. FF]

Posjet

Probudila sam se dosta kasno. Protrljala sam oči i ustala. Teta je još uvijek spavala, a ja sam tražila nešto za jest. Dok sam uzimala tanjur iz police, rondala sam kao kreten.

„Mhm, šta radiš..?" došla je do mene s poluotvorenim očima. Imala je ogromne podočnjake. „Jeez, kad si došla kuć?" Slegnula je ramenima i uzela mi tanjur iz ruke. „Ja ću ti nešto napraviti, ti se vrati u krevet..." „To nije odgovor na moje pitanje..." prekrižila sam ruke. Pogledala me pomalo oštro. „Hoćeš ti u školu ha?" upitala je prijetećim tonom. Izdahnula sam i sjela za stolicu i podbočila glavu.

„Iskreno, ni ne sjećam se kada sam se vratila. Bila sam kod prijatelja...." rekla je ne gledajući me. „Prijatelja?" dignula sam obrvu. Bila je kod „pppprriijjaateeeljaa..." do kasna u noći...ak je to prijatelj, onda sam ja časna. „Aha...štagod..." pravila sam se da me ne zanima. Zapravo me klalo iznutra.

„Usput, danas će mi prijatelj donjeti zadaću...." rekla sam gledajući u drugu stranu. Okrenula se i dignula obrvu. „Prriiijaateeelj..?" nacerila se. „Aha... nisi jedina koja ima prriijjaateeeljja....." izbeljila sam joj se. „Mala, hoćeš ti stvarno u školu? Vidim da ti je dobro..." „Um, ne...jao glava me boli.." ustala sam i otrčala u sobu. Čula sam kako nešt viče za mnom, ali sam je ignorala i čekala da nastava završi kako bi Jungkook došao...

Vrata su zazvonila i meni je došlo da otrčim što najbrže mogu do tih vrata, ali sam se suzdržala i hodala polako. Otvorila sam vrata. Pogledao me malo raširenih očiju, vjerojatno se usro moje predivne face. Ali zatim se nasmiješio. „Hej Y/n! Zadaća kao što sam i obećao!" ponudio je vrećicu s knjigama. „Ako ti nešto ne bude jasno, pitaj. Trudio sam se pisati sve što ljepšim rukopisom da možeš prepisat." Kimnula sam glavom i uzela knjige. „Hvala ti..." lagano sam se nasmiješila.

„Jel ti bolje?" upitao me. U očima sam mu vidjela da je rlly zabrinut. Kako cute. „Da, sutra ću vjerojatno doći u školu..." promrmljala sam. „Oh, super! Svima jako nedostaješ..." Ohhh kako cringe. Sigurna sam da je upravu...sarkazam... „Bez brige...hah..." promrmljala sam gledajući u pod.

„Y/n, tko je na vratima??" kreštala je moja teta i pojavila se iza mene. „Oh...." pogledala ga je raširenih očiju i on je nju. „Um.. ovaj...idem ja..." rekao je ne skidajući oči s moje tete. Koji fuck. Dobivam neki loš osjećaj u vezi ovoga. „Um, vidimo se!" mahnuo je i zavukao se u svoj auto i odjurio. „Pa...mislila sam ga unutra pozvat...šta je to bilo??" pogledala sam tetu. Slegnula je ramenima. „Idem na posao. Ne znam kada ću se vratiti..." „Oh, ideš kod frenda opet?" Nervozno se nasmiješila. „Ako nađeš moje truplo do jutra, okrivi frenda!" Zakolutala je očima gledajući u mene te ušla u auto. Zatvorila sam vrata i zaključala ih.

Bacila sam knjige na stol. Jungkookova rečenica da je pisao što ljepšim rukopisom samo za mene mi je odzvanjala u ušima. Uslikala sam njegove knjige i poslala to u grupu s Jennie i Jisoo.

Jen: oh im so jelos

Jis: jelaous*

Jen: sta god... jesi ga pozvala u kucu? Jeste se zvalili???

Y/n: omg ofc da ne!

Jen: steta...

Jis: sutra dolazis?

Y/n: aha

Jis: aj hvala Bogu vise...

Y/n: sta? Ne dostajem ti? :D

Jis: nedostajes Jku :P

Y/n: aha...totalno se usro moje tete kd ju je vidio...

Jen: wtf

Y/n: no idea...pa ne izgleda tak strasno... prije sam mislila da ce se usrat moje face...tj i je...

Jen: ahahahhaahahha pa sta se nisi uredila?

Y/n: jer bi bilo glupo da sd ja kao bolesna a docekujem ga nasminkana

Jis: true

Krenula sam još nešto napisati, ali mi je opet stigla poruka od nepoznate osobe. Otvorila sam chat.

?: oh, sami smo doma hm? Mozda bi se veceras mogli malo zabaviti ha?

Raširila sam oči. Srce mi je lupalo kao ludo.

Y/n: the fck. Prevelika kukavica si da se pojavis pred mojim vratima...

?: vidjet cmo..... 

Gutnula sam i ugasila mobitel. Gledala sam kroz prozor. Mislim da će padati kiša. Naravno. Baš kada sam sama, onda se sprema oluja... Tako to obično bude, ne?

Bilo je jedno 22h. Gledala sam televiziju. Rolete na svim prozorima su bile spuštene, a vrata zaključana. Još sam blizu sebe držala mobitel koji je bio napunjen do kraja. Mlatit se nisam znala, šta da kažem, nemam ni brata ni sestru...

Nisam se usudila otići do sobe. Samo sam gledala u televizor, nadajući se da se ništa neće dogoditi. Ali očito sreća nije na mojoj strani. Nestalo je struje. Sve se ugasilo i u kući je bio potpuni mrak. Mislim nestalo..tko zna ako je nestalo ili se netko potrudio da nestane... Gutnula sam i gledala uokolo. Jedino što je kuću obasjavalo je sijevanje.

Bila je mrtva tišina. Čak ni svoje disanje nisam čula. Odjednom mi je mobitel zasvirao pa sam vrisnula. Teta me pita ako se bojim.

Y/n: DA! BOJIM SE! AJDE DODI, NESTALO JE STRUJE!!

Teta: haha ajde daj nisi beba..odi spavat. Ja dodem ujutro. Ostat cu ovdje jer mi se ne da vozit po ovakvom vremenu.

Y/n: ti se salis?! Daj dodi!!

SEENALA ME! FUCKING ME SEENALA! AAGH! Shit. Ma ne, nema šanse da ustajem i idem u svoju sobu. Ostat ću ovdje. Legnula sam i dalje gledala uokolo. Nisam se usudila ni gutnut. Zagledala sam se u jednu točku i taman je zasijevnulo i kunem se da sam vidjela nekoga kako tam stoji kod kuhinje. Shit.

Nisam se ni pomaknula ni skidala oči s te figure. Srce mi je lupalo i imala sam osjećaj kao da će svakoga trena iskočit. Ruke su mi se počele znojit. Odjednom je pod počeo škripat što znači da se ta osoba miče. Fuck. Dolazi! Ide prema meni. Od šoka se nisam mogla pomaknut. Samo sam ga gledala raširenih očiju. Ponovno je zasijevnulo i jedino što sam mogla vidjeti je da nosi kapuljaču i da ruke ima u džepovima. Lice mu nisam uspjela vidjet.

„Konačno se vidimo Y/n." Šapnuo je, a ja gotova. Život mi je preletio pred očima...