Black Hood [K.TH. FF]

Jenmin na nuli

Jennie POV

„Ipak ne idem s vama van. Smatram da trebate malo vremena nasamo, a i ići ću sa Soojin i Sanom u grad. Nisam ih dugo vidjela..." pričala sam s Taehyungom preko mobitela. „Može, još bolje." Rekao je i mogla sam si zamisliti kako se ceri. „Nemoj napraviti nikakvu glupost molim te..." „Ma neeeee..." „Isuse Bože, nemoj da požalim što te puštam samu s njom... Budi romantičan i normalan, a ne neki ženskaroš." „Dobro, Jennie nisam glup, znam šta radim..." „Okej, okej. Idem se spremat... ako se sretnemo u gradu, ne poznajemo se...osim ako mi usfali para, okej?" „Nemam komentara..." „Volim i ja tebe..." rekla sam i prekinula.

„Heeej!" zagrlila sam se sa Soojin i Sanom kada sam ih vidjela. „Jebote, povisila si se!" rekla sam gledajući Sanu koja se smijuljila. Nisam ih vidjela 2 mjeseca. Svaka od nas je išla u drugu školu. Sana je išla u srednju u Seoul, a Soojin u Daegu. Zapravo, cijela Soojinina obitelj se tamo preselila, dok Sana je imala svoj stan u Seoulu.

Šetale smo se parkom i pričale o dečkima naravno. Rekla sam im za Jimina i pokazala njegovu sliku na Instagramu. Logično da su rekli šta svi znaju. Sexy, lovely, cute.

I sve je bilo super, dok ga nismo vidjele. Iskreno, ni ne znam zašto, ali počela sam paničariti. Ove dvije su skvičale ko zamorci, a on nam se sve više približavao. Nije bio sam. Seokjin je bio s njim.

„Fuck, tko je to s njim?? Zgodan jee!" Sana je zaskvičala. Ne mogu više, ne želim da me osramote pred njim. Uhvatila sam ih za ruku i počela vući u drugom smjeru. „Daj stani, koji vrag izvodiš??" Sana je zbunjeno vikala. „Stišaj se i hodaj!" procijedila sam kroz zube. „Daj, zašto bježimo od njih??" Soojin je rekla, dovoljno glasno da nas Jimin i Jin čuju.

„Stišaj se i hodaaaj!!" „Okej, nisu više iza nas, možemo stati.." Sana je rekla, a ja sam odmah zastala i duboko udahnula. „Koji je tebi Jennie??" Soojin me pogledala zbunjeno. „Ne želim pričati s njime..." slagala sam. „Wow, sad će sigurno misliti da ga izbjegavamo..." Sana je izdahnula i pogledala u daljinu. „Vidim ih...gledaju u nas..." rekla je. Bila sam im okrenuta leđima tako da nisam vidjela kolko su daleko ni što rade. Soojin i Sana su bile moje oči. „Iiii sad nešt pričaju...sad Jimin gleda opet ovamo... mislim da gledaju u tebe Jen..." „Da sigurno..." zakolutala sam očima.

„Ovo uopće nije sumnjivo, ha?" rekla sam prekriženih ruku. „Pa izgleda kao da pričaš s nama, tak da..." „U fuck. Ja mislim da oni NAS stalkaju majke ti...opet idu prema nama..."

Umjesto da stojim i pričam s njima kao normalna osoba, ja sam se ponovno usrala i počela ih vući dalje. Ovakvim tempom ne idem ni kući iz škole...

„Jeeeniiieee zaaštoo ne usporriiš??" Soojin je rekla tako glasno da Jimin opet čuje. Mislim, nije ono da su bili 3 ili 4 metara iza nas. Ako sam ja čula o čemu oni govore, onda su oni i nas čuli. Čula sam Jina da govori o nekakvoj hrani. Taj lik je čudan ponekad...

„Ekrm, ajde stanite da zavežem peertluu!" Soojin je viknula. Koji vrag, zašt bi vezala pertlu ako nosi proklete čizme KOJE NEMAJU PERTLE. Pogledala sam je ubojito. Nacerila se.

Došli smo do nekakvog raskrižja pa smo skrenuli desno, a Jin i Jimin su nastavili ravno.

„Koji fuck se upravo dogodio?!" Sana se izderala. „Wow, Jennie, nikada te nisam vidjela taako uplašenu kada ti je simpatija u blizini..." Soojin se nasmiješila. Zakolutala sam očima i izdahnula.Tko zna šta će Jimin sada misliti o meni... Ispala sam najveća budala na svijetu...