Black Hood [K.TH. FF]

Svega pomalo

Dotrčala sam do nekog malog jezera. Ako bi se to uopće moglo nazvati jezerom. Bilo je dosta mirno. Jedino su se patke mogle čuti u daljini.

Sjedila sam i gledala u daljinu. Nisam o ničemu razmišljala. Samo sam prazno gledala. Sunce je već polako zalazilo.

„Aah, tu si..." Čula sam kako netko ubrzano dolazi do mene. Okrenula sam se i bila pomalo šokirana što vidim Kooka. Obično kada dobijem napadaje me svi izbjegavaju. Svi koje sam nazivala prijateljima su me gledali kao nekakvog freaka, osim Yuqi. Ona je ostala uz mene sve dok nisam došla ovdje u Busan...

Sjeo je pokraj mene i gledao isto u daljinu da vidi šta je to tamo tako zanimljivo. Bio je znojan i pokušavao je uhvatiti dah. Dakle trčao je. Za mnom...?

Jedan dio mene se uzbudio jer je ovdje. U ovakvim trenutcima se pokažu pravi prijatelji, a on je očito bio jedan od njih... ali drugi dio mene je govorio suprotno... šta ako je ovdje samo jer ga je vjerojatno teta poslala..?

„Si dobro?" pogledao me i istrgnuo iz mojih misli. Lagano sam okrenula glavu prema njemu. Gledao me dosta ozbiljno i zabrinuto. Ne bih baš rekla da je tu išta fejk...

„Ne znam..." promrmljala sam i vratila se gledanju u daljinu. Dok je on i dalje gledao u mene. Tko zna šta je sad mislio o meni...

„Znam da sam freak..." rekla sam ne usudivši se pogledat ga. Oči su mi se pomalo nasuzile. „Zašto bi bila freak?" upitao je nekako zbunjeno. Slegnula sam ramenima.

„To svi misle kada me vide kako ludim..." „E pa ja nisam oni..." rekao je i nastala je tišina. Nakon par minuta tišine je gutnuo i rekao da bismo se trebali vratiti doma, ali ga nisam slušala. Još nisam spremna...

„Trebam još malo vremena..." promrmljala sam. Izdahuo je i pogledao uokolo. „Želiš li... ne znam, razgovarati o tome?" nesigurno je upitao. Pogledala sam ga zbunjeno. „Mislim da je sve lakše kada razgovaraš o tome s nekim... mislim nisam ja neki psihij..." Zastao je kada je skužio da bi me to možda moglo uvrijedit. „Uglavnom... kužiš šta hoću reći, ne?" Kimnula sam glavom.

Bi li htjela razgovarati s nekime o tome? Da. Bi li htjela razgovarati o tome s Jungkookom? Ne znam baš... Pogledao me kao da očekuje da krenem s pričom. Izdahnula sam.

.... „I zato moja mama pokušava sve moguće kako bi ga strpala u zatvor... a za mene je to već bilo previše pa me poslala ovdje kod tete...htjela sam jednostavno na sve zaboraviti i krenuti skroz ispočetka ovdje. I uspjelo je. To jest barem sam tako mislila... Kada me nazvala, ponovno sam se svega sjetila i... ponovno dobila napadaj..." Jungkook je cijelo vrijeme šutio i gledao me u oči. „To bi bilo sve...valjda..." pogledala sam natrag u daljinu iako sad već ništa nisam vidjela jer je sunce već odavno zašlo. Tko zna kolko smo već dugo ovdje...

„Mislim da znam kako ti je... i ja sam prošao isto kada je mama umrla..." Pomalo sam se šokirala. Zapravo nikada nisam pitala što je s njegovom majkom...

„Žao mi je..." promrmljala sam. Duboko je udahnuo. „Kada sam saznao da je teško bolesna, nisam mogao ništa raditi. Samo bi gledao u daljinu i prisjećao se svih dobrih trenutaka s njom... Kada je umrla, nisam znao kako bih to prebolio bez alkohola. Pio sam svaki dan i..." Gutnuo je. „I prijatelji su mi pomogli naravno, ali..." Pogledao je nekako nervozno u stranu i zacrvenio se. „Ali i cure...isto....ako razumiješ..." „Aham..." ugrizla sam usnicu od neugodnosti. „Aaa onda...je... u moj život ušla jedna osoba koja me nekako promijenila."

Pogledala sam ga sa smiješkom. Imala sam osjećaj da sam ta osoba ja. „Ali kada je otišla, vratio sam se na staro... dobro ne baš na staro, staro...ali imam svoje dane..." Moj smiješak je nestao. Tko je ta osoba onda?

„Onda sam upoznao Lisu i s njom sam sad već neko vrijeme,aaa zatim si ti došla." Pogledao me sa smiješkom. „Nikada nisam ovo ikome rekao..." nervozno je rekao kroz smijeh. „Ni ja..." Uvijek bih sve držala za sebe. Malo kome sam vjerovala.

„Znaš, zapravo mi i je, sad nekak lakše..." rekla sam. Kao da mi sada netko pomaže nositi sav taj teret. Veselo i zadovoljno se nasmiješio. „Drago mi je. A sad stvarno moramo ići jer idem van s Lisom..." Zinula sam. Totalno sam zaboravila da i ja idem van s Jennie. „Fuck! I ja idem s Jennie i Taeom!"

„Zabavite se!" veselo je viknula teta kada nas je dovezla do grada. Jungkook se nasmiješio i izletio iz auta. „Y/n, čekaj malo..." rekla je kada sam otvorila vrata. Pogledala sam je upitno. Nasmiješila se i poljubila me u čelo. „Kad budeš išla kući, nazovi pa ću te pokupiti, okej?" kimnula sam glavom. „Ajde, zabavi se." Nasmiješila sam joj se i izašla iz auta.

Došla sam do mjesta gdje sam se dogovorila da ću se naći s Jen i Taeom. Nije ih tam bilo. Dobro je, znači da ne kasnim...

Čula sam korake iza sebe i netko mi je pokrio oči. „Tkooo jee??" osoba je upitala. Pomalo sam se uplašila, jer ta osoba nije bio Tae. Ali i dalje sam prepoznala glas. „Hoobiii!" nasmiješila sam se i okrenula se prema njemu i zagrlila ga.

„Šta ima?" upitao je sa svojim smiješkom zbog kojega se i najtužnija osoba nasmiješi. „Čekam Jennie i Taehyunga..." rekla sam. Po njegovom izrazu lica, nije imao blage tko su oni. Nasmiješila sam se. „Prijatelji..." rekla sam, a on je kimnuo glavom.

„Samo prijatelji?" čula sam Taeov glas i ubrzo osjetila ruku oko ramena. Zakolutala sam očima. Dao mi je pusu u obraz. Očito je bio ljubomoran, a meni se to bome sviđalo.

„Gdje je Jennie?" upitala sam ignorirajući njegovo pitanje. „Emmm neće doći, izašla je van s nekom drugom frendicom i htjela da nas dvoje budemo malo nasamo..." nasmiješio se.

„Oh, haha, onda vam neću smetati..." rekao je Hobi nervozno. „Ma ne smetaš Hobi! Možeš s nama ako hoćeš..." rekla sam i osjetila kako me Taeva ruka malo jače stisnula. „Ma ne, bio sam samo u šetnji. Drago mi je da sam te sreo... Zabavite se!" Rekao je sa svojim anđeoskim smiješkom i mahao odlazeći.

„A daj, sad mi ga je tako žao..." rekla sam gledajući kako odlazi. „Zašto? Ne želiš biti nasamo sa mnom?" Tae me pogledao. Šaljivo sam zakolutala očima i lupila ga.

„Zašto si ti tako ljubomoran?" Prekrižila sam ruke. Slegnuo je ramenima. „Ono šta je moje, je moje." Šaljivo se izbeljio i nasmiješio. „Neću komentirati..." „Oh ma daj, znam da ti se sviđa ovo..." uhvatio me za ruku i približio k sebi. „Ne. U. Javnosti." Odmaknula sam se od njega i krenula u nekom smjeru, a on je bio odmah iza mene. „Zašto ne? Tako će svi znat čija si..." „Hah, jesam li ja ikada rekla da sam tvoja?" dignula sam obrvu. „Pa mislio sam da se to podrazumjeva..."

„Hmmm... paa jedan mislio pa se usro..." Zakolutao je očima i uhvatio me za ruku kako bih stala. Nisam ga stigla ni upitati šta radi, a već sam osjetila njegove usne na mojima. I usput su fucking leptirići u trbuhu letili na sve strane...

Ja nemam više zraka, a ovaj nikak da prekine poljubac, a ja ne želim biti ta koja će to napraviti...

Ne mogu. Ne mogu. Neee mooguu viišeee. Krenula sam prekinuti, ali me hvala Bogu presreo. Koji on ima kapacitet pluća majke ti... Pogledao me i nasmiješio se, a isto tako sam i ja.

„Danas te vodim na večeru." Rekao je gledajući me u oči. „Tae, ne moraš sad to raditi samo zat..." Prekinuo me još jednim brzim poljubcem. „Radim to jer ti želim pokazati kolko te volim..." Izdahnula sam i odjednom se osjećala tako sretnom i posebnom. Došlo mi je da plačem jer ga ne zaslužujem...