Black Hood [K.TH. FF]

Oči u oči

Jungkook POV

„Omg ne vidim kuda hodam..." Jennie je rekla držeći čvrsto moju ruku kako ne bi pala. „Vidiš li neko mjesto gdje bismo mogli malo zastat?" upitala me, a ja sam je pogledao. „Trebam ehm...obaviti nuždu..." rekla je s malo nervoznim smiješkom. „Oh pa šta ne kažeš..." rekao sam i pogledao uokolo. „Sam to obavi tamo u grmu..." rekao sam i okrenuo se. God, zašto je ovo tako neugodno.

Nadam se da su Tae i Y/n dobro. A isto tako Baekhyun i ostali... ne znam zašto, ali odjednom su mi tako prirasli k srcu. Onaj dan, kada sam im rekao zašto sam htio upasti u grupicu, očekivao sam da će me prebiti ili nešto... na kraju je ispalo da je Baekhyun cijelo damn vrijeme znao, a ostali su isprva bili malo razočarani. Nisam im se ni ispričao kak se spada...

Izdahnuo sam i čuo korake iza sebe. „Gotova?" upitao sam bez okretanja. „Aha..." rekla je i stala pokraj mene. „Kuda sada?" upitala je. „Ne znam...možda bismo trebali pronaći neko drvo i tamo probat prenoćit..."

„Misliš da je to pametno???" „Mislim da nemamo drugog izbora Jen..." pogledao sam je. „Isuse, zašto se ovo događa? Osjećam se ko u filmu. Ko u Hunger Games..." rekla je držeći se za kosu. „Hej, sve će biti okej..." zagrlio sam je.

Hodali smo neko vrijeme, a zatim sam čuo korake i neke glasove. Stali smo i pogledali se. Nismo se usudili pomaknut. Vidio sam svjetlo. Imali su baterije...pronaći će nas ako ne pobjegnemo. Ali ako se pomaknemo, čut će nas...shit....

„Jennie, kada ti kažem 'sad' trči prema tamo..." šapnuo sam joj pokazivajući prstom smjer. Pogledala me, a zatim kimnula glavom. „3...2...1...sad!" rekao sam glasnim šaptanjem te je trčala koliko je mogla. „Netko je tamo!" čuo sam kako govore.

„Hej šupcii! Vidite moj šupaak!" viknuo sam im i nagnuo se da vide moje dupe. „Uhvatite ga!" jedan od njih je viknuo. Ja sam im se nasmiješio i pokazao srednji prst prije nego što sam počeo sprintat kao manijak. Znam da je mama uz mene i da će mi pokazivati pravi put...

Čuo sam ih u daljini, ali sve manje i manje. Hehe ne mogu oni mojim tempom...

Sakrio sam se između nekih debla i čekao da skroz odu. Smijao sam se u bradu i bio ponosan na sebe. Samo se nadam da je Jennie dobro... ostala je sama....

Nakon par minuta, bila je čista tišina. Nasmiješio sam se i okrenuo. Tada sam se pogledao oči u oči s...

„Jungkook." Rekao je gledajući me. Gutnuo sam.

„Hoseok..." 

Idemo do 50 poglavlja.................