Pokušavala sam ne zaspati pod nastavom, ali bezuspješno. Oči su mi se stalno zatvarale, jer nisam skoro cijelu noć spavala. "Šta je njoj?" Upitala je Momo. Jisoo je odgovorila da sam bolesna. Iako nisam.
Barem mislim da nisam...? "Uff, imaš temperaturu?" Momo je zinula i počela me pipkat po faci. "Bome goriš!" Zinula je pa je i Jisoo probala. "Boli li te nešto?" Pogledala me ozbiljno. Da odgovorim da me srce boli onda bi ispala precringe. Kimala sam glavom da ne. "Samo nisam spavala baš najbolje...sve je okej..." promrmljala sam.
Taman je Jungkook ušao i pozdravio nas. Nisam ga ni pogledala... Nisam se uopće mogla skoncentrirat na nastavu. Osjetila sam u obrazima da gorim, a bilo mi je hladno. "Y/N, možeš li riješiti ovaj zadatak na ploči?" Upitala me učiteljica. Mislim pitala, to se podrazumijeva da moram ići pred ploču.
Ustala sam i osjećala se jako slabom. Mislim da sam čak i hodala kao da sam pijana. Sve se vrtilo i odjednom sam počela viđati nekakve točkice i poslije toga crnilo...
Probudila sam se u nekoj čudnoj prostoriji. Pogledala sam uokolo i pogledala se oči u oči s tetom. "Y/N, probudila si se!" Zagrlila me. "Gdje sam, šta je ovo??" "Polako, u bolnici si. Pozlilo ti je, ali doktor je rekao ćeš biti dobro. Samo se moraš odmoriti." Izdahnula sam i gledala u strop. Dođe mi da se bacim kroz prozor. Cijeli razred je vidio kako sam pala i to je sigurno čudno izgledalo.
"Moraš se zahvaliti svom kolegi iz razreda. Da te nije uhvatio, razbila bi glavu." Odjednom je teta prekinula moje misli. Raširila sam oči i pogledala je upitno.
"Jungkook se zove... taman je prolazio iza tebe kada si pala. Išao je baciti smeće." Rekla je lagano smiješkajući se. "Jel ti to Jisoo rekla da mi kažeš??" Upitala sam je živčano. "Šta? Ne? Stvarno se to dogodilo..." Ma naaravno. Zašto ne bi netko drugi prolazio i uhvatio me. Kakav bullshit. Sad imam još veću želju za bacanjem kroz prozor...
Home sweet home. Bacila sam se na krevet. "Skuhat ću ti juhu, bit će ti bolje." Rekla je teta. Nisam ni stigla odgovorit da ne treba. Šta god. Izdahnula sam i taman mi je mobitel počeo zvonit. Jennie me zvala. Y/N: alooo??
Jen: pa koji kurac je tebi??
Y/N: nemam blage... umirem
Jen: nest bi rekla, ali mislim da bi me ubila hehe
Y/N: nemoj...nemoj molim te...
Jen: eh, evo pozdravljaju te tvoje cure iz razreda, kažu da im fališ
Y/N: mhm, kakva je hrana?
Jen: ma odlična kao i uvijek
Y/N: haha, ja ću juhu jest, jesi ljubomorna?
Jen: jako, a ja mogu gledat zgodne dečke, a ti ne
Y/N: jao ne spominji mi to... jel jebena istina da me Kook..ono...znaš..?
Jen: uhvatio? Pa Jisoo je rekla da da, ali to je Jisoo, njoj ne možeš vjerovati, ali onda je to Momo potvrdila i jos par kučki koje su bile ljubomorne
Y/N: wow... još mi sam fali da mi njegova cura visi za vratom...
Jen: mislim da nema curu...
Y/N: kak nema jebote ti, jučer se žvalio...
Jen: da, ali ne mora značit da mu je cura..još imaš šanse..mislim ono nosio te, u svojim jebenim rukamaa haloo
Zakolutala sam očima
Y/N: wow..zamisli... uglavnom, imam jedno pitanje
Jen: pucaj
YOU ARE READING
Black Hood [K.TH. FF]
Fanfiction《ZAVRŠENA》 Nakon rastave roditelja, odlaziš u Busan gdje te čeka sasvim novi život. Upoznaješ nove prijatelje, a s njima i simpatiju. Ali jesu li svi onakvi kakvima se čine...?