Pekara Je Zatvorena (Nastavak Pekare ,,Jedinstvene") ✅ (CELA KNJIGA )

2. 1,2,3, Provera!

Ridijan je pitao: ,,Da li si ti nekada imao neku tajnu? Neku tajnu koju ne smeš da čuvaš ali se plašiš posledica ako je podeliš sa baš tom osobom koje se ta tajna tiče? Zapravo to nije ni tajna, to je vest. Vest koju si obavezan sa podeliš sa nekim koga se ta vest tiče. Taj neko ti je veoma drag. Tog nekog jako i mnogo voliš i želiš da budete zajedno možda čak i zauvek, ali povredićeš je. To i jeste njena krivica ali ako dobije otkaz u ovoj bolnici onda nema nigde drugde da se zaposli nego u onom gradu Vil, koji je nenormalno daleko od nas. Moram da joj pomognem nekako da zadrži ovaj posao. Ona bez mene neće umeti sama. Šta ja to pričam? Ja nisam dobar dečko. Mislim da nisam. Šta ti misliš?" Pogledao je u bebu Sebastiana. Sve vreme je pričao njemu. Znao je da bar on neće nikome reći.

,,Pa šta ćeš onda to da uradiš?" Pitao ga je muški glas i Ridijan je skočio sa stolice misleći da je to beba progovorila.

Onda se okrenuo iza sebe i video svog brata, Kristofa, kako ga gleda: ,,Joj uplašio si me! Čuo si?"

,,Ma ne, nisam." Rekao je sarkastično. ,,Kako ćete ti i Arosa sada?"

,,Rećiću joj sve do kraja dana. Mora da zna."

Kristof je pripremao kašu za bebin obrok. ,,Evo luče moje malo!" Hranio je malog Sebastiana.

,,Opet sami ručate vas dvoje? Moja snajka je izgleda baš pretrpana poslom."

,,Da, ponovo. Znaš koliko mi je čudno to što je svi zovu natrag na posao. Kao da niko nije znao kako da radi bez nje."

,,Da li je ona unela neke promene u objektu kada ga je preuzela nakon Sintijinog bankrota?"

,,Pa, recimo da je promenila čitavu poslastičarnicu u ogroman restoran. Nekako je, ne znam ni kako, uspela sve Sinitijine greške da ispravi sebi u korist. Kao da ju je neko... podučio... Pa i jeste se iznenađujuće brzo navikla na svu tu odgovornost... Moram proveriti šta se tamo dešava."

,,Mi moramo to da proverimo. Ostavi malog kog naših roditelja i idemo da posetimo taj restoran."

Njihovi roditelju su bukvalno poslednje osobe kojima bi bili srećni da povere čuvanje deteta ali ovog puta nisu imali izbora.

Tako su njih dvojica došli u restoran i odlučili da malo pronjuškaju. Uzeli su sto i naručili nešto, tek tako da ne budu sumnjivi. Kristofove oči su sve vreme bile prikovane za vrata kuhinje gde je Kasandra provodila najviše vremena. Od nje nije bilo ni traga ni glasa. Celo veče su njih dvojica tako čekali, već im je dosadilo. Onda kad više nije mogao da čeka, Kristof je odlučio da je sam potraži sa izgovorom da je želeo da je iznenadi. Otišao je do prvog konobara i pitao ga za svoju ženu.

Konobar je odgovorio: ,,Ona je otišla odavde pre četiri sata, gospodine. Njena smena se davno završila. Rekla je da je otišla kući."

,,Kako mislite da je otišla? Rekla je da je ovde. Trebala je biti ovde." Kristof je bio zatečen.

,,Eto nam", rekao je Ridijan ,,misterija je postala sve zanimljivija. Izgleda da Kasandra ima treću lokaciju za koju ne znamo."

,,Kako to misliš?!"

,,Mislim tako kako sam rekao - ide na više mesta od ova dva, što inače ljudi rade. Kreću se. Da li da je tražimo ili ne?"

,,Možda je bila u prodavnici po neke... ženske stvari." Kristof je zaključio. ,,Ona voli da obavlja kupovinu sama."

Obojica su zaćutali. Znali su da je to istina i da to verovatno nije slučaj sada, ali su se pretvarali da jeste jer je to sve od informacija koje trenutno imaju. Zašto bi Kasandra lagala da ide na posao ako ide samo u kupovinu i da li je ovo samo slučaj danas ili je tako lagala svaki dan kada je odlazila od kuće nakon smene? Dogovorili su se da ništa nikome ne govore dok ne budu imali dovoljno informacija i dokaza da donesu kakav god zaključak. Nakon ovakvog dana, Ridijan je umalo zaboravio na svoje neizmirene dugove.

***

Arosa se šetala po ulici u kojoj je živela. U ulici u kojoj se "rodila" Pekara ,,Jedinstvena". Gledala je oko sebe i zapazila da se ništa nije promenilo. Baš ništa. Jedino što se promenilo je bila građevina na sprat čiji je Arosa poznavala svaki centimetar. To je bila kuća njenih roditelja, njena kuća, njena jedistvena pekara koju je toliko volela i želela da ponovo stane za kasu i omiriše sveža peciva ujutru. Biti veterinar je bilo savršeno ali to je bilo zanimanje, ovo je za nju bio život kakav poznaje od kad zna za sebe. Šta bi sve dala da sada može ponovo da živi sa svojima i da se zajedno bave tim poslom. Ona nije želela da ostavi svoju pekaru, ne tek tako nakon što je celo detinjstvo odrasla u ovom objektu.

Tako je gledala u tu napuštenu građevinu, kad joj je prišao poznati čovek.

,,Arosa, da li si to ti?" Primetio ju je.

Arosa se okenula i iza nje je stajao, malo je bilo teže poznati ga, ali to je bio on, Demijan, bivši radnik u njihovoj bivšoj pekari. Zagrlili su se i pozdravili. Demijan je došao ovde da poseti stare prijatelje jer je bio u prolazu. Susret sa njim je bilo baš ono što je Arosi danas trebalo. Bila je tako usamljena i tužna kada su navrle uspomene. Imala je sa kim da razgovara.

***

Kasnije, to veče, Ridijan i Arosa su se sreli u svom stanu. Arosa je odmah obišla svoje mace, a Ridijan je znao da mora da joj kaže ono o čemu ceo dan ćuti. Sreća pa je danas bio neradan dan za njihovu bolnicu, jer on ne zna kako bi izdržao da joj kaže odmah ujutru. Da joj pokvari dan tek što joj je počeo.

Duboko je udahnuo: ,,Arosa, moram nešto da ti kažem. Što se tiče posla, ja... Juče kad si odbila da dođeš jer se Šira porađala, to se nije svidelo onima odgore. Misle da nisi..." Nije želeo to da izgovori.

,,Nisam šta? Dovoljno odgovorna za to?" Još ju je držala ljutnja na ono što su joj rekli juče.

,,Arosa..."

,,Ridijane... Nema smisla da se ti i ja stalno prepiremo oko istog."

,,Ja se ne prepirem sa tobom."

,,Da ali shvatam o čemu razmišljaš! Moja mačka je mogla da ugine da sam je ostavila samu! A sada me krive jer sam radila svoj posao, brinula se o životinji, ali to nije bilo u sklopu radnog vremena, zar ne! Joj ovo se ništa ne bi desilo da nisam ostala u ovom idiotskom gradu i odlučila da završim fakultet umesto da otputujem sa roditeljima!"

,,Pa dobro onda, ako želiš da odeš za svojima, niko ti ne brani!"

,,Ne želim da odem za svojima! Znaš šta ja želim? Želim da nas dvoje prestanemo da se pretvaramo kao da možemo spasiti ono čemu spasa nema. Želim svoj stari život natrag. Želim porodicu na okupu, Jedinstvenu, i želim da ti i ja budemo samo prijatelji i da to i ostanemo."

Ridijan je malo ćutao dok nije video da je ozbiljna, a onda je rekao: ,,Dobro, ako tako želiš. Bićemo samo prijatelji i ništa više." Otišao je u svoju sobu i zatvorio vrata. Pogodila ga je ova svađa. Nije bio jedini koji se trenutno tako osećao...