Pekara Je Zatvorena (Nastavak Pekare ,,Jedinstvene") ✅ (CELA KNJIGA )

22. Poseta Bolnici

Arosa je kružila po hodnicima svog starog fakulteta na koji su je roditelji naterali da se vrati. Prosto nije volela ovo. Veterinarstvo je bilo njena želja ali ne ono što je trenutno želela da radi i nije samo to bio problem - nije volela to što je prisiljena da završi fakultet htela to ona ili ne. Nije više mogla da podnese to učenje, mrzela je sve te ljude oko sebe koji samo jurcaju i prosto joj misli nisu bile za to. Ali njeni roditelji su bili u pravu - dugove bi mogla da vrati samo ako se zaposli kao veterinarka, jer sa profitom iz pekare neće moći ništa da vrati svojim bivšim poslovnim partnerima. Dovoljno je za njihovu porodicu, ali ne i za velike troškove sa strane.

,,Da li me slušate svi pažljivo?" Pitao je njen profesor.
Da li je moguće da je već na predavanju? Kada li će se ovo završiti? Za nju je sve to bilo mučenje. Nikada nije ovako bila kažnjena od strane svojih roditelja. Zaslužila je, znala je to. Ne samo da će sada morati da nauči za diplomu koju ne želi, nego će morati to godinama da radi kako bi vratila dug. Da li je ovo zaista život?Ponovo joj je ona misao došla na um - trebala je da otputuje sa roditeljima kad je imala šansu. Toliko se pokajala zbog toga. Život je lutrija. Nikada ne znaš koja će odluka biti ispravna a koja ne. Nudi ti se izbor, a ti treba da biraš na slepo.

,,...sve to će biti na testu." Rekao je profesor. Arosa se tek onda osvestila. Svi ostali studenti su napustili predavanje, a ona je još malo sedela i pokupila beleške, zapravo, par rečenica koje je na brzinu napisala, i izašla. Pažnja joj nije bila jača strana. Skoro sva ostala predavanja su prošla isto. Nije imala volje da ih sluša i samo je klimala glavom. Bila je psihički odsutna od svega. Taman se odvikla od učenja a sad je morala ponovo da prolazi kroz to.

Nije znala šta joj je predstavljalo veću gnjavažu - dolazak na fakultet ili dolazak kući. Kod kuće su je čekali njeni roditelji koji su je potpuno ignorisali, a došli su zajedno sa njenim bratom i sestrom i sada svi oni, ukljičujući i Tetku Ďesiku, žive u istom stanu. Njih šestoro u dve spavaće sobe. Bilo je neizdržljivo. Dok su Belatriks i Spirit bili protiv Arose, bar su ostalih troje bili uz nju. Ali, to joj nije bili dovoljno. Stan je bio krcat ljudima, i Arosa nije znala kako će da uči u njemu sve i da to hoće. Morala je negde da ode, bar na kratko ali samo da razbistri glavu. Poslala je poruku mami da će posle predavanja da poseti Ridijana u bolnici. Nedostajao joj je.

Kad je došla u bolnicu, nije joj trebalo dugo da pronađe Ridijanovu sobu. On je ležao u krevetu i čitao neki časopis. I dalje ga je sve bolelo, ali uzimao je lekove koji su malo regulisali bolove. Dok lekari ne utvrde da njegove povrede zaista nisu ozbiljne, morao je da ostane u bolnici nekoliko dana.

Arosa je polako provirila kroz vrata. ,,Ridijane? Ćao."

On je odmah pogledao u pravcu vrata. Nasmešio se kad ju je video. ,,Arosa, ćao! Otkud ti?"

,,Došla sam malo da vidim šta radiš i kako si." Ušla je.

,,Evo, da radim ne mogu skoro ništa, a boli me. Trebaće mi vremena da se oporavim. Bar nisam kod kuće. Kristof se čudno ponaša u poslednje vreme. Nije ni moja snajka ništa bolja od njega ovih dana. A kako si ti?"

,,Ja... Trpim posledice svojih grehova." Malo se našalila u nesrećnoj situaciji. ,,Mama i tata me drže na lancu i moram da završim studije."

,,A joj... E to je nezgodno."

,,Prilično. Ne mogu da uspavam (ubijem) životinju, to nikako neću moći da uradim. Ali nemam izbora, ovo mi je jedini način da se oslobodim dugova." Sela je na stolicu pored njegovog kreveta i nastavila. ,,Žao mi je najviše Demijana i Lindsi. Ja i moji glupavi planovi, sad sam im sve upropastila. A toliko su bili ozbiljni i toliko su se nadali ovom projektu... Još i tebi dugujem."

,,Ne brini se za mene. Bolje prvo vrati njima. Ja ću izgurati, samo da se oslobodim ovih bolova."

,,Kako se desila ta nesreća?"

,,Recimo da nije dovoljno kada ti sedneš u auto trezan ako je druga osoba pijana kao smuk. Kad su ga izveli da hoda po crti on je išao u cik-cak."

,,Da li znaš ko je to bio?"

,,Ne znam. Neki gospodin u skupocenom odelu. Nisam uspeo dobro da vidim jer je bio mrak a ja sam se borio za svoj život."

,,Kako su tvoji roditelji primili tu vest?"

,,Užasno. I mama i tata se samo tresu kad dođu ovde. I Kristof je jako nešto odsutan i čudan. Ne bih da ih sve toliko zabrinjavam. Biću ja u redu. Ali nadam se da će ih moje trenutno stanje malo zbližiti."

,,Misliš da će upaliti? Jako su bili loši prema Kasandri."

,,Znam za prošlost, ali sada treba da se pomire. Ne mogu celog života ovako da žive." Arosa je krenula da mu kaže za onaj dan kad su Gospodin i Gospođa Krin napali Kasandru na ulici, ali on ju je pretekao pitanjem. ,,Da li možeš da odeš do automata i da mi doneseš neki čips?" Krenuo je da uzme novčanik da joj da pare.

,,Ne trebaju mi pare, bar jedan čips ti dugujem." Otišla je do automata da mu donese. Vratila se za dvadeset minuta.

Ridijan je bio nestrpljiv. ,,Šta se tebi dogodilo? Izgubila si se na deset metara između ove sobe i automata?"

Arosa je izgledala kao da ju je nešto obradovalo, ali nije govorila šta se dogodilo. ,,Ništa nije bilo, nego sam se setila kako mi nedostaje moja mačka." Ostavila mu je čips. ,,Nego da te pitam... Šta nije u redu sa tvojom mamom?"

Ridijan se rastužio. ,,Ima rak. Samo nam je to rekla. Ne želi da priča o tome. Tata je jedini koji zna malo više od nas."

,,Kako je to strašno..." Sada se uozbiljila. ,,E da, kad izađeš iz bolnice, dobro bi mi došlo da mi pozajmiš tvoje beleške sa časova."

,,O, naravno! Voleo bih da odmah mogu da ti dam ali..." Pokazao je na bolnički krevet u kojem leži.

,,Možda tvoji roditelji znaju gde je? Ili možda tvoj brat?"

,,Pitaj njega da ti da beleške, u mojoj su sobi. Mama i tata svakako ne znaju gde su."

,,Hvala ti mnogo! Idem sad kod moje mačke, a ti i ja se vidimo za koji dan."

Arosa je izašla iz bolnice i pozvala Kristofa da joj pomogne, kao što je Ridijan rekao. Kristof je bio voljan da joj pomogne, jer otkad je pekara izgorela a Arosini roditelji su preuzeli kornilo, njihovi prijatelji su zaista želeli da im olakšaju ovaj težak period što su više mogli. Kada su otišli do Krinovih i pronašli beleške, Arosa je bila srećna jer će joj ovo mnogo olakšati.

,,Kristofe, hvala ti na pomoći. Ovo mi mnogo znači."

,,Ma nije to ništa. I meni je trebala pauza od svega."

Arosa je primetila tugu u njegovom glasu. Bio je zaista rasejan. Morala je da kaže šta je danas videla u bolnici kad je otišla do automata - Gospođu Krin kako plaća doktoru za lažne nalaze. Slagala ih je da ima rak, a verovatno je i njen muž umešan u to. ,,Žao mi je, ali tako sam čula. Ne znam zašto je to uradila, ali bar sad znaš da nije bolesna."