Pekara Je Zatvorena (Nastavak Pekare ,,Jedinstvene") ✅ (CELA KNJIGA )

35. Priznanje

Bio je sunčan i topao dan. Kristof se pripremao da se sastane sa svojim usvojiteljima, Gospodinom i Gospođom Krin i Ridijanom. Ridijan je konačno danas izašao iz bolnice i, i on se pripremao da putuje nazad do svog novog doma za koji dan. Kristof je osećao da je danas pravo vreme da im kaže sve. Nisu ga mnogo brinuli Krinovi koliko ga je brinuo Ridijan. Njima je želeo sve da prizna samo radi reda, jer treba da znaju da je on upoznao svoju biološku porodicu i da će uskoro ponovo postati tata. Nije mu bilo važno kako će oni odreagovati na to, njega je samo brinula Ridijanova reakcija. Jeste da je sada dobio još jednog brata, ali nije mogao dopustiti da izgubi starog, svog prvog brata sa kojim je odrastao.

Sastali su se u kući Krinovih.

Njima je bilo malo sumnjivo što ih je on pozvao sve na okupu, ali su se nadali da je želeo da se pomire. Poseta Kasandri u bolnici je dobro prošla, po njihovoj proceni, i mislili su da je vreme da ponovo budu porodica kakva su i bili. Kristof je bio njihov sin, i iako njihova snajka nije ono što su želeli od nje, spremni su da popuste za njegovo dobro.

,,Zašto smo ovde?" Ridijan je pitao.

,,Imam nešto vrlo važno da vam saopštim."

Krinovi su se nasmešili. Očekivali su nešto u svoju korist.

,,Prvo, da krenem od najlepših vesti. Kasandra i ja čekamo blizance."

Ridijan je skočio sa stolice. ,,Zezaš me?! Pa to je strava!" On i Kristof su se zagrlili i Kristof ga je stegao što je čvršće mogao. Možda je to bio poslednji put da ga grli jer nije znao šta da očekuje kad čuju sledeću vest.

Gospodin Krin je šapnuo svojoj ženi. ,,Još dece od nje? Nadao sam se da će stati na jednome."

Gospođa Krin mu je šapnula. ,,Znam, znam. Ipak su to deca našeg sina, možda budu i na nas."

,,Neće biti na nas, znaš i sama zašto."

Oboje su se namrštili surovoj realnosti. Nisu voleli to što ima rizika da njihovi unuci budu nalik svojoj majci, a nalik njima ne mogu biti nikako. Ne samo da im Kasandra ne da da viđaju Sebastiana, već ni Kristof nije njihovo biološko dete (i to je očigledno) i njegova deca nisu čak ni krvnog srodstva sa njima, tako da ne mogu ni da naslede neke njihove osobine.

Kristof je tek sad pustio Ridijana iz zagrljala. Imao je osećaj kao da se oprašta od brata.

Krinovi su samo čestitali Kristofu. Nisu želeli da ga zagrle još ali psihički su se spremali da to urade.

Kristof je pogledao u njih dvoje i duboko uzdahnuo. ,,Ovim ste mi olakšali drugu vest."

,,Drugu vest?" Ridijan je pitao.

To je to. Nije bilo povratka. ,,Nećemo da se pretvaramo da nisam usvojen." Ostali su razmenili poglede, a on je nastavio. ,,Nismo nikada zaista ragovarali o tome i ja nikada nisam pitao o svojoj biološkoj porodici jer mi je bilo lepo sa vama. Sve ste mi obezbedili, ali ja se i dalje nisam osećao kao vaš sin. Ridijan, sa druge strane..." Pogledao je u Ridijana. ,,Ti si moi brat. To je prosto tako i tako će uvek biti." Zatim je nastavio. ,,Ali, već duže vreme želim nešto da vam kažem. Ja sam pronašao, zapravo, oni su pronašli mene."

,,Ko oni?" Pitao je Gospodin Krin.

,,Moja biološka porodica."

Krinovi i Ridijan su se odmah rastužili. Ovo je za njih bilo loše iznenađenje. Bili su tihi neko vreme, niko nije imao šta da kaže.

,,Ta tvoja porodica..." Ridijan je prekinuo neugodnu tišinu. ,,Ko su? Koliko ih je?"

,,Imam mamu i brata, još jednog." Kristof je nastavio. ,,Zovu se Marinet i Tomi Prisli."

,,Prisli?!" Gospođa Krin se setila. ,,To je ona žena koja je uskočila u požar? Oni dvoje koji su dovodili svoje ljubimce kod nas?"

,,Da."

,,Pa koliko dugo ti već znaš za njih."

,,Mnogo dugo. Ona radi u Kasandrinom restoranu i tako smo se upoznali."

,,Tomi..." Ridijan se prisećao. ,,To je onaj koji se zabavlja sa mojom bivšom devojkom? Taj Tomi?"

,,I mojom prijateljicom." Rekao je Kristof. ,,Arosa je mnogo više od tvoje bivše devojke."

,,Naravno da jeste." Rekao je Ridijan. ,,Samo razmišljam koliko je ova situacija zapravo neprijatna i postaje sve neprijatnija."

,,Niko od vas ne traži ništa." Rekao je Kristof. ,,Niti ću ja sad zaboraviti na vas i otići kod njih. Ja imam svoju porodicu, imam Kasandru i Sebastiana, sad ćemo dobiti i još dece. Ali, važno je da znamo ko smo i ko je ko. Ovo ne menja naš odnos. Ja se ne mirim sa vama."

,,Ne miriš?" Pitao je Ridijan. ,,Posvađali ste se."

,,Kasandra je bila malo... glasna." Rekla je Gospođa Krin.

,,Htela si da je napadneš!" Kristof je viknuo. ,,Makar priznaj, valjda me toliko poštuješ!"

,,Bila je neotesana!" Gospođa Krin se branila.

,,Bila je sa bebom! Krenula si na nju dok je gurala Sebastiana u kolicima!" Kristof je branio svoju ženu, a onda mu je dosadilo. ,,Znate šta? Uopšte ne znam zašto i dalje pokušavam sa vama dvoma da se dogovorim oko bilo čega! Zašto uopšte mislim da ćete se promeniti? Kasandra je upravo nasledila restoran i svidelo se to vama ili ne, ona će raditi, a ja ću čuvati decu dok ona nije tu! Možda vi ne volite kad ne živimo po vašim pravilima ali ni ja ne volim što mislite da ste vas dvoje jedini ovde od značaja!" Izašao je iz kuće i zalupio vrata za sobom.

Kad je izašao na ulicu i uputio se svojoj kući, čuo je korake iza sebe.

,,Kristofe, stani!" Ridijan ga je zaustavio. ,,Obožavam kad kažeš našim... mojim... njima šta misliš. Ja nemam tu hrabrost."

,,Nisi ljut?"

,,Zašto bih bio ljut? Između nas je sve u redu, zar ne?"

,,Naravno!"

,,Dobro onda. Znaš ni ja nisam sto posto zadovoljan svojim roditeljima, ni ne živim više sa njima, ali nisam ih mogao birati, šta sada da radim. Srećom, dalje biramo sami."

,,Da, ja sam dobro izabrao."

Ridijan se nasmešio. ,,Nego, nećeš me častiti povodom prinove?"

Kristof je uzvratio osmeh. ,,Hoću, hajde!"

Krenuli su zajedno. Ridijan je insistirao da mu Kristof priča o Marinet i Tomiju. Kristof je opisivao Marinet kao dobru, vrednu, poštenu, hrabru i zanimljivu osobu. Prepričao mu je sve - i kako je uskočila u požar i spasila Demijna, kako se ona i Kasandra dobro slažu, kako radi u restoranu i voli životinje, kako je Marinet reagovala kad je čula da će ponovo postati baka, i uopšte kako mu je otkrila da je njegova majka.
Imao je i šta lepo da kaže o Tomiju: Osećajan, pažljiv, hrabar na majku, lep na majku, pametan... Čak mu se učinilo i da ih hvali previše. Možda je i dobro što ga je Ridian ovo pitao. Sad zna šta stvarno misli o njima, o svojoj novoj porodici.