Tetka Ďesika je odlučila da prihvati poziv Hoakina Klajva na ručak. Iako ga je nekada volela, nije imala ništa na umu osim da flertuje sa njim i nagovori ga da se predomisli u vezi tužbe Pekare. Mogli su prosto da promene ime Pekare nakon što ih tuži ali ovako bi uštedeli novac i Ďesika bi ih izvukla iz problema u koje ih je ona uvalila sinoć. I dalje nije bilo ni traga od Sintije. Njeno odsustvo je brinulo sve njih ali sad šta je tu je. Jedan po jedan problem.
Hoakin se lepo ponašao tokom ručka i bilo mu je drago da ponovo vidi Ďesiku. Ona je bila psihički odsutna većim delom sastanka.
,,Hajde da odmah kažem ono zbog čega si pristala da izađemo", rekao je ,,neću tužiti tvoju sestričinu. Ali ne garantujem isto za svoju..." Nije znao kako da oslovi Sintiju.
,,Znam, Hoakine, ali me to ne smiruje. Možda da se nekako dogovorimo? Da ja uradim nešto za nju kako bi se ona predomislila ili da joj platim određenu sumu?"
,,Znaš da njoj nije zapravo toliko stalo do novca. Ona ima novac, želi osvetu. Voli da ljudi pate."
,,Kako si ti završio sa njom?"
,,Pa ne bih rekao završio." Stavio je svoju ruku preko njene. ,,Još ima šanse za drugačiji završetak." Nago se da je poljubi. Dok je Ďesika shvatila šta on pokušava, njegove usne su već bile na njenima. Nije planirala da ga poljubi ali joj je bilo teško da se oslobodi jer ju je čvrsto držao za ruku i udubio je poljubac.
Baš tada, pored lokala u kojem su ručali je prošla Sintija. Ona je bila spremna da mu oprosti i onda je videla da on ljubi ženu koja ju je juče napala. Nije znala njihovu istoriju a nije joj ni bilo važno. Bilo joj je važno samo ono što je videla, a to je joj je bilo dovoljno da ode.
Ďesika je konačno uspela da se odupre od njega nakon nekoliko sekundi pokušavanja da prekine poljubac. ,,Šta to radiš?!"
,,Ďesika volim te, ostani sa mnom. Volim te sve ove godine i želim da budem sa tobom! Molim te, smiluj se mom srcu!"
Ďesiku je njegovo nasilno ponašanje uplašilo. Nije se tako nikada ponašao kad su bili zajedno. ,,Da ti se smilujem? Ne možeš tako na silu nekoga ljubiti. Da li sam ti se ja činila kao neko ko želi da ga poljubiš?!"
,,Ali tako si fina..."
,,Fina sam prema tebi jer se znamo iz prošlosti. Nisam želela da me odmah prigušiš." Ustala je od stola. Hoakin je ustao za njom i uhvatio je za ruku da je zadrži, a ona ga je udarila tašnom po glavi. ,,Ostavi me! Promeniću ime pekare! Ako treba promeniću i svoje ime samo da ti i ona tvoja napuderisana veštakinja ostavite moju porodicu na miru!"
,,Pre si govorila da se iskra između nas nikada neće ugasiti!"
,,E pa, upravo se ugasila." Izašla je napolje.
***
Tomi je čekao Arosu ispred Pekare, baš kad je odande izašao Kristof. Gurao je kolica sa svojom bebom u njima. Tomi je pokušao da se sakrije iza obližnjeg drveta ali Kristof ga je opazio pre toga.
,,Hej, Tomi!" Dozvao ga je. Tomi je došao do njega protiv svoje volje. ,,Žao mi je zbog onoga što se dogodilo između mene i tvoje mame. Moji roditelji znaju da budu nezgodni ali mi nije drago kad me podsete na to. Šta ću? Oni su moji roditelji. Ne mogu tek tako da ih ostavim po strani i nastavim bez njih."
Tomi se iznenadio izvinjenjem, ali veću pažnju mu je privuklo to 'moji roditelji'. Zar je on zaista bio taj o kojem je njegova mama govorila? Nnih dvojica su ličili, istina. Jedino je Tomi imao plave oče a Kristofove su boje lešnika. Ta boja očiju je bila među najređim bojama ikada, ona prelazi iz braon u zelenu i plavu, ali nije bila ista kao Tomijeva boja očiju. I Marinet ima plave oči. Znači Kristof možda i nije njen sin... ili možda zaista jeste. Nikada ranije nije pominjala Tomijevog oca, a možda njihov otac ima oči boje lešnika pa je po tome poznala svog prvog sina. Tomija je glava zabolela od svih tih misli...
Kristofova beba, Sebastian, je počeo da plače i Kristof ga je smirivao. ,,Hej, Seb, nemoj da plačeš sad. Doći će tvoja mama ubrzo, samo da se ispriča sa Arosom." Onda se obratio Tomiju i nasmejao se. ,,Žene i njihovo kafenisanje. Kad se raspričaju nema kraja."
Tomi se nasmešio. Kristof je bio u pravu. I njemu je pažnja prešla na bebu Sebastiana. ,,Slatka bebica. Kako si rekao da se zove?"
,,Sebastian."
,,Lepo ime. Kao onaj Sebastian iz La La Land."
,,Gledao si?" Kristof se obradovao.
,,Jesam, kul film."
,,O ja i moja Kasandra ga obožavamo. Nemoj da me osuđuješ kad ovo kažem ali svaki put se isplačem."
,,Ne osuđujem te. Ja baš i ne plačem ali moja mama plače. Žao mi je što je tvoja žena izgubila posao."
,,I meni ali nekako ćemo se izvući. Porazili smo Sintiju već jednom, možemo i ponovo."
,,Već ste se suočili sa njom? Vi ste žilavi."
,,Jesmo, moram priznati." Nasmejali su se obojica.
Odjednom je vetar počeo jako da duva, pa su se sklonili u pekaru.
Kristof je tražio Kasandru. ,,Dobro, Kasi, gde si? Moramo da se vratimo kući."
Kasandra i Arosa su se zapričale po izlasku. Arosa je tek onda primetila da je Tomi čeka. ,,O i ti si tu!"
Njih četvoro su se spremali da krenu. Kristof i Kasandra su se ponudili da usput prevezu ovo dvoje dok su se autom vraćali svojoj kući.
Za to vreme Sintija je parkirala svoj auto nedaleko od Pekare i čekala da svi izađu. Preskočila je ogradu i razbila prozor u zadnjem delu dvorišta, zatim je ušla u magacin pekare i upaljačem zapalila zavese. Ušla je u glavni deo pekare i onda je zapalila zavese i biljke. Gledala je u plamen kako bi bila sigurna da se sve dobro upalilo, ali je toliko brzo sve to radila da nije videla flaše ulja u magacinu koje su već sada pukle od pritiska plamena i pomogle da se vatra rasprostani po celom magacinu tako da ona ne može da ode do prozora. Pokušala je da izađe na prednja vrata ali ona su bila zaključana i ona je tek onda shvatila šta je uradila.
,,E pa ako ću ovako da umrem, neka bude tako što će mi se san ostvariti." Gledala je u zidove Pekare kako gore.
...
Marinet je krenula da se prošeta do Pekare. Bila je sigurna da će tu zateći Kristofa. Morala je sve da mu prizna ili će poludeti. Nije više mogla da ga gleda i da ćuti. Znala je da je ovo bilo nevreme ali ona je prosto morala to da reši. Setila se i da je Tomi pominjao nešto da će se danas družiti sa Arosom. Možda je i on tu u Pekari, ko zna. Dok je šetala, videla je mnogo dima iz daleka. Potrčala je da vidi šta se događa i zatekla pekaru kako gori.
,,O ne!" Povikala je. ,,Tomi, Kristofe!" Videla je jednog čoveka koji je živeo u kući preko puta. ,,Molim Vas da pozovete vatrogasce!"
,,Jesam, sad će doći." Odgovorio je taj čovek. I on je bio zabrinut. Samo je zatekao Pekaru kako gori, nije znao da li ima nekoga u njoj ili ne.
Marinet je pokušala da dozove nekoga ali niko se nije odazivao. Sintija ju je čula dok se i sama borila sa plamenom i pokušala je da je dozove. Marinet nije bila sigurna ko je to, a plamen se toliko brzo širio zahvaljujući vetru da Marinet nije mogla da čeka vatrogasce. Pronašla je ukrasno kamenje koje je bilo poređano oko cveća pored trotoara ispred pekare i njime je gađala prozor. Htela je da uđe unutra i da vidi šta se dogodilo ali onda je vatra samo još više buknula...
YOU ARE READING
Pekara Je Zatvorena (Nastavak Pekare ,,Jedinstvene") ✅ (CELA KNJIGA )
General FictionPriča o Pekari ,,Jedinstvenoj" se završila srećno, ali priča o njenim vlasnicima još traje...