Pekara Je Zatvorena (Nastavak Pekare ,,Jedinstvene") ✅ (CELA KNJIGA )

20. Plamen

Marinet je uplašeno gledala u plamen. Bila je ukopana u mestu.

Iz unutrašnjeg dela lokala se čuo glas. ,,Molim Vas da mi pomognete!" To je bila Sintija, ali Marinet nije znala ko je to bio, niti je ova mogla razgovetno da priča od dima.

Vatra je bila sve jača, a Marinet je dozivala svoje sinove. Nadala se samo da oni nisu unutra ili bilo ko od tih mladih. A šta ako je i bebica tu? Taman kad nije bilo nade, onaj komšija koji je pričao sa njom pre par minuta je doneo veliku kofu vode i polio ulaz. Pridružila im se i njegova žena i ona im je pomogla. Ulaz je bio malo bolje otkriven kad se deo varte ugasio na njemu i Marinet je dozivala ko god da je bio unutra da izađe napolje, ali niko nije izlazio. Nije više mogla da čeka vartogasce, utrčala je sama u požar. Meštani su hteli da je vrate nazad, ali ona je morala da uđe i potraži da li je iko ostao unutra. Čim je napravila pre korake preko poda koji je goreo, videla je i sama da je ovo bila greška. Nije mogla ništa ni da vidi ni da diše od dima. Kašljala je i pokušavala da dozove nekoga.

,,Tomi?! Tomi, sine moj, gde si? Ima li koga ovde?!" Zakašljala se.

Iz skladišta se čuo ženski glas. ,,Molim Vas da mi pomognete! Zaglavljena sam ovde i ne mogu da izađem!"

Marinet je potrčala do izvora tog glasa i videla Sintiju kako pokušava da izađe iz skladišta.

,,Ti?!" Marinet je bila u šoku kad ju je videla. ,,Šta ti radiš ovde?" I sama je znala odgovor. ,,Ti si ovo i uradila. Kako si mogla?" Ponovo je kašljala. Pogledala je u Sintiju, koja je bila prestravljena sama od svojih dela. Tek je sad shvatila u kakvu se opasnost uvalila. Nije mogla da se pomeri od upaljene letve koja je pala preko vrata i zaprečila joj prolaz, a do prozora nije mogla da dođe od silne vatre.

,,Molim te pomozi mi!" Sintija ju je dozivala. ,,Ti si dobra osoba!"

Marinet se okrenula da pogleda u nju. ,,Jesam. Ali ti nisi." Okrenula se i otrčala na sprat da vidi da li tamo ima još nekoga. Sintija je samo ostala da gleda za njom i paniči.

Dim je bio toliko jak da je Marinet jedva uspela da se suzdrži a da ne otvori prozor da dođe do vazduha. Ali prethodno iskustvo ju je naučilo da to više ne radi jer je vatra još jača kad dobije kiseonika.

,,Ima li ovde ikoga?!" Vikala je. ,,Ikoga?! Tomi?! Kristofe?! Kasandra?! Gde ste svi?!"

,,Ko se ovo sad dere..." iza jednih vrata se čulo neko mrmljanje.

Marinet je dotrčala do tih vrata i otvorila ih. To je bila soba Demijana i Lindsi, zapravo, sada samo Demijana jer je Lindsi otišla sa decom.

,,O hvala Bogu! Da li si dobro?" Pitala ga je.

On je sedeo na krevetu i trljao oči.

,,Da li si povređen?"

,,Od čega?"

,,Kako misliš od čega? Cela pekara ti gori! Čekaj... da li si ti to spavao?!"

Demijan je iskočio iz kreveta i brzo istrčao na vrata. Tad je osetio dim i video vatru koja polako iz prizemlja prelazi na sprat. ,,O NE! KAKO SE OVO DOGODILO?!"

,,Sintija. Molim te reci mi samo da li ima još neko ovde?"

,,Mislim da su mladi svi otišli. Ako ih  nema u prizemlju, nema ih ni ovde. Moja žena i deca sigurno nisu ovde. Znači Sintija? O NADAM SE DA ĆE CRĆI!" Ponovo ga je mržnja obuzela. Nije mogao da veruje da se ovo događa. ,,Da li si pozvala vatrogasce?!"

,,Jedan komšija ih je pozvao. Ali dok oni ne stignu..."

Demijan i Marinet su na brzinu pogledali u ostale sobe kako bi bili sigurni da nikoga više nema. Demijan je pokupio sve pare koje je u kući mogao da nađe i sliku njegove porodice i stavio ih u jednu tašnu kako bi to bilo bezbedno kod njega. On i Marinet su otrčali u kupatilo na spratu i uzeli dve kante, napunili ih vodom i sa sprata polivali prizemlje vodom kako bi pomogli da se vatra ugasi.