Pekara Je Zatvorena (Nastavak Pekare ,,Jedinstvene") ✅ (CELA KNJIGA )

21. Pepeo

Arosa je otvorila vrata svog stana. Ukazao joj se zanimljiv prizor koji je učinio da se naježi od glave do pete - svoju porodicu. Njena majka, Belatriks, otac, Spirit, sestra, Kasidi, i brat, Oli. Svih četvoro su gledali u nju kao u duha, isto tako je i ona gledala njih.

,,O hvala nebesima da si dobro!" Belatriks ju je zagrlila nakon što ju je dobro pogledala da se uveri da je njena ćerka dobro nakon nesreće.

Arosa je zagrlila svoju mamu. Nije joj bilo prijatno da ih vidi ovako nenajavljene, ali su oni bili baš to što joj je sada nije bilo potrebno. Zaista, da li iko u njenoj porodici ikada dolazi u posetu Arosi preko granice a da se najavi? Prvo njena tetka, a sad i njih četvoro.

,,Mama, otkud vi ovde?" Pitala je dok je i dalje bila u majčinom zagrljaju.

Belatriks ju je pustila. ,,Rekla nam je tvoja tetka. A sad ti meni reci, kakav si to cirkus priredila?" Bilo je pravo čudo kako je njen glas iz brižnog prešao u besan. To je talenat koji dele sve majke.

Nakon nekoliko sati Arosinog pravdanja, vikanja njenih roditelja na nju i njihovog očitavanja lekcije njoj, doneli su odluku - Arosa mora da završi fakultet koji je napustila bez njihovog znanja. Nije to bila stvar toga što je ona samo napustila fakultet. Oni i jesu bili za to da bar jedno njihovo dete nasledi porodičan posao i očekivali su da će to biti Arosa, ali ona je to mesecima krila od njih, odustala je od studija bez da prvo o tome popriča sa njima, donela je sama krupnu poslovnu odluku, uzimala je pare od njih koje su joj davali za školovanje i ulagala ih u pekaru koja je izgorela. Mogla je poginuti i ona i svi ostali oko nje.

Arosa je branila svoje odluke. ,,Čekajte malo! Priznajem ovo za fakultet, sve je tako kako ste rekli, ali Sintija je ta koja je spalila lokal, a to ne bi uradila da se nije svađala sa vama. I tata je udario inspektora koji je kasnije bio veren sa njom, a taj isti inspektor se ranije zabavljao sa tetkom Ďesikom i pre par dana je pokušao da je poljubi na silu pa ga je ona sa pravom udarila, ali Sintija je videla samo kad su se poljubili i htela je da se osveti i zato je zapalila pekaru! Ja sam zapravo bila jedina koja nije htela da upada ni u kakav sukob sa njom. A još je i ucenjivala Kasandru i dala joj otkaz kad je Kasi odbila da nastavi da sarađuje sa njom protiv nas."

Njeni roditelji su zanemeli kad su čuli sve ovo. Bilo je to previše informacija i Arosa je sve to rekla prebrzo. Trebalo im je vremena da im sve to dođe do glave.

Spirit je tvrdio. ,,Ne znam ko je taj inspektor."

,,Znaš ti dobro." Rekla je Arosa. ,,Onaj kog si udario pre skoro dve godine u 'Jedinstvenoj' i taj je kasnije došao da nam preti."

Belatriks je nastavila. ,,Ali to ne menja činjenicu da si započela nešto bez da prvo pitaš nas. Jadni Lindsi i Demijan! Sad smo ih finansijski dotukli. Zapravo, ti si ih finanasijski dotukla."

,,Ostavili ste me ovde da uradim ono što je najbolje za mene. To sam i radila!"

,,Ostavili smo te da završiš fakultet i zaposliš se kao veterinar - ono što si nam obećala! Imali smo dogovor! A ne da renoviraš nešto što smo mi napustili sa razlogom!"

,,Vraćaš se fakultetu, a mi ostajemo ovde dok ne diplomiraš. Moramo te držati na oku." Rekao je Spirit.

,,A vaša pekara?"

,,Tvoji baba i deda se brinu o poslu." Odgovorio je.

,,A šta kad diplomiram?"

,,Ideš sa nama u Bristol." Rekao je. ,,Tamo možeš i da lečiš životinje i da pečeš peciva i da radiš šta god da ti je volja ali ovde se više nećeš vratiti."

Arosa je obrisala suzu koja joj je potekla niz obraz i otišla u svoju sobu.

,,Da li si se čuo sa Demijanom?" Belatriks je pitala svog muža.

,,Jesam. Oni se vraćaju u svoju staru kuću sa svojom decu. A mi bolje da proverimo naše račune u banci i kako ćemo im vratiti sve te pare, i njima i Ridijanu."

***Za to vreme, u bolnici***

Kristofu se život nakon te dve vesti podelio na dva dela: Jedan deo je bila njegova biološka majka i njegov biološki brat, nova porodica koju je tek sada otkrio. Zapravo, oni su se otkrili njemu. A drugi deo je bio njegov brat i njegovi usvojitelji, koji su sada svi pacijenti bolnice. Gospođa Krin ima rak, a Ridijan... Njega su upravo dovezli u bolnicu jer je dožveo saobraćajnu nesreću.

Kristof je polako prekinuo zagrljaj koji je delio sa Marinet i Tomijem. I njih dvoje su bili skoro jednako zaprepašćeni kad su čuli razgovor između doktora i doktorke na hodniku. To je zvučalo zaista strašno nakon njihovog toplog porodičnog trenutka.
Kristof je izašao na hodnik i pratio gde bolničari odnose njegovog brata. Išao je za njima do jedne sobe u koju su ga odgurali.

Na vratima ga je zaustavila jedna medicinska sestra ,,Čekaj, ne možeš tu da uđeš."

,,Ja sam brat tog mladića." Kristof je izvirivao da se uveri da li je taj pacijent zaista njegov brat - jeste.

Medicinska sestra ga je pustila da prođe. Kristof je utrčao u sobu i, na njegovo iznenađenje, njegov brat je bio budan.

,,Ridijane!" Dotrčao je do njega. ,,Da li si ti dobro? Šta se to dogodilo?"

Ridijan je bio malo ugruvan od sudara, ali srećom, nije bilo ništa previše ozbiljno. Doktori su mu dali sedative da mu bolovi popuste i njemu se prispalo. ,,Kristofe? Moj mali braco je tu. Malo sam se olupao. Žurio sam da stignem da vidim našu mamu."

Kristofu je teško pao taj izraz ,,naša mama". Znao je da Ridijan misli na Gospođu Krin, ali to je bila samo Ridijanova mama. Kristofova mama je bila Marinet Prisli. To ga je tek sada nateralo da shvati da ni Ridijan nije njegov biološki brat. To ga je i najviše pogodilo od svega toga. Tek je sad shvatio koliko je ova situacija uvrnuta. Oduvek je znao da je usvojen, ali kad konačno misliš da si među svojima i onda upoznaš ljude sa kojima si zaista u krvnom sredstvu, ženu koja te je rodila i momka kog nikada u životu nisi video ali on ti je veći rod od momka sa kojim si odrastao, više ništa nije kao što je nekada bilo, niti će ikada biti.

Na vrata su ubrzo utrčale dve osobe koje su mu baš sad bile na umu - Gospodin i Gospođa Krin.

,,Joj Ridijane, sine moj!" Gospodin Krin je dotrčao do Ridijanovog kreveta.

,,Da li si se povredio?" Gospođa Krin je mazila Ridijana po glavi.

Njih dvoje su prošli pravo pored Kristofa. On ih je malo gledao i polako se povukao iz bolničke sobe. Seo je u hodnik. Nije znao na koju stranu da se okrene. Sad se osećao kao uljez i u kod jedne i kod druge porodice. To je bilo čudno. Obe su sada njegove porodice ali i nisu njegove porodice u isto vreme. Konačno, zazvonio mu je telefon. Video je poznati nadimak na ekranu i odmah je prihvatio poziv.

,,Halo, Kasandra? Kako je naš sin? Da li mu nedostajem?"

To, upravo to, je bila njegova prava porodica. Sa kakvim god ishodom da se ovo završi, bar ima njih dvoje. Uvek će imati njih dvoje.