Pekara Je Zatvorena (Nastavak Pekare ,,Jedinstvene") ✅ (CELA KNJIGA )

23. Strah

Marinet je jedva čekala da izađe iz bolnice. Nije volela ovo mesto puno bolesnika i sve je bilo belo i čudno je mirisalo. Želela je samo da se vrati kući svome sinu i da ponovo počne da radi. Demijan je na svoju odgovornost pre vremena izašao iz bolnice i otišao sa porodicom, a ona mora još da ostane jer joj je stanje bilo rizičnije. Ovde je imala puno vremena za razmišljanje i prisetila se kako je ostavila Sintiju samu u vatri. U tom momentu nije razmišljala kako treba i samo je želela da njena porodica bude bezbedna, a kada je videla ženu koja ih je ugrozila nije mogla da je spase. Marinet nije želela nikome da naudi niti je ikada ikome naudila, samo je želela da njena porodica bude bezbedna. Mučilo ju je to što nije bilo vesti o tome šta se dogodilo sa Sintijom tokom požara. Niko nije znao ni gde je ona. Vatrogasci je nisu pronašli na mestu požara kad su došli. Da je zaista umrla pronašli bi telo. To je značilo da je, ili mnogo povređena i sad se oporavlja, ili je imala sreće i pobegla je bez prejakih povreda pre nego što su vatrogasci došli. To je bio najteži deo ovoga - nisu znali šta se dogodilo i gde je ona. Sada kad nije tu, mnogo im je teže nego kad je bila tu. Sada ne znaju šta želi da uradi i šta im sprema. A Marinet je bilo najteže. Krila je svoj strah isto toliko dobro koliko je krila šta se dogodilo taj dan. Tomi je mislio da ona ne želi da priča o tome zbog trauma i poštovao je njenu odluku. Znao je da njoj razgovor o tome ne prija i nije želeo da je prisiljava na takvo nešto. To ga je sama Marinet naučila, da ne prisiljava nikoga na nešto ako ta osoba to ne želi. Moramo znati tuđe granice isto toliko koliko znamo i svoje.

Pošto nije mogla da se ispovedi svome sinu jer se sramila svega, znala je jednu osobu kojoj je mogla sve da kaže a da je ova nikada neće osuđivati - Ďesika. Pošto su Marinet i Ďesika najbolje prijateljice i obe dele isto mišljenje o Sintiji, Marinet se nadala da je Ďesika neće osuđivati. Čim je Marinet ostala sama u bolničkoj sobi, pozvala je svoju drugaricu. Ďesiki je svakako trebalo da izađe iz Arosinog stana. Trenutno je previše ljudi živelo tamo.

Ďesika je prepričavala svoje dane Marinet. ,,I tako, kad se Arosa vrati sa predavanja, atmosfera je napeta samo tako, ali srećom njeni roditelji se ohlade kad ona nije tu. Nemaju na koga da viču kad nje nema."

,,Zar je tako nezgodno?" Marinet je pitala.

,,Zaista jeste. Nemaš pojma koliko su ljuti. Osećam se krivo zbog svega. Ja sam ta koja je iznervirala Sintiju oba puta. Trebalo bi da se ljute na mene."

,,Jesi im rekla istinu?"

,,Jesam i oni se i dalje ljute na jadnu devojku."

,,Taj inspektor te je na silu poljubio. Sintija nije trebala da se ljuti na tebe nego na njega. Njegovu kuću treba spaliti."

,,Znam ja to najbolje od svih vas ali ona ne zna da je pokušao na silu da me poljubi. Samo je pobegla i posle je celu noć slala Hoakinu besne poruke a on je većinu toga meni prenosio i pisao mi kako sam glupava jer ne želim da mu se vratim. Stvarno bih spalila njegovu kuću!" Kad se malo istresla negativnih emocija, setila se kroz šta je Marinet prošla. ,,Da nije tebe bilo otišla bi cela ulica u vazduh. Kako si?"

,,Bolje sam ali me još drže ovde. Nisam ja tako mlada da podnesem sve to. Pluća su mi oštećena od dima."

,,Da li je samo to u pitanju? Izgleda da te još nešto muči."

Marinet nije mogla a da ne uputi osmeh svojoj drugarici. Ďesika ju je poznavala toliko dobro. Zaista je to bilo pravo prijateljstvo. Posle toliko godina mogle su zajedno da pričaju kao da su i dalje dve srednjoškolke koje kampuju u dvorištu jedne od njih i celu noć dele tračeve. Ali, kako da joj kaže svoju mračnu tajnu i upropasti lik koji su njeni voljeni stvorili o njoj. Ne sad kada ima još jednog sina.
,,Zapravo", rekla je ,,nije se desilo ništa loše. Malo sam nervozna jer sam pre dva dana, ovde, rekla Kristofu ko sam i ko je on."

Ďesika se toliko iznenadila da su joj se obrve popele dovoljno visoko iza crvenih pramenova na vrhu glave da su jedva bile vidljive. ,,Rekla si..."

Marinet je klimnula glavom i nasmešila se.

Ďesika se nasmešila odmah posle toga. ,,I kako je on to podneo?"

,,Obojica su to podneli dobro, moram priznati. Bar je tako izgledalo dok jadnik Kristof nije saznao da mu je brat doživeo nesreću. Srećom nije ozbiljno ali on sada mora biti uz svoju porodicu. Nismo se čuli od onda."

,,Vau! Svaka ti čast! Izgleda da si uspela da sebi središ život. Ponosna sam na tebe."

,,Zaista nema potrebe da budeš ponosna." Marinetin glas je zatreperio i ona je zatvorila oči.

Ďesika je uočila da ju je nešto mučilo i zagrlila ju je. ,,Znam da ti je ovo težak period. Tu sam ako ti bilo šta treba."

Marinet je zagrizla svoju usnu. Nije smela da kaže šta je uradila. Nije imala snage.

Jedna medicinska sestra je ušla na vrata držeći neki papir u rukama. ,,Marinet Prisli?" Pitala je.

Marinet i Ďesika su prekinule zagrljaj i Marinet se odazvala.

,,Ovo je vaš srećan dan." Rekla je medicinska sestra. ,,Možete da idete kući. Zdravi ste."

***

Za to vreme, Kristof je izašao iz kuće svojih usvojitelja. Rekao im je da zna sve. Rekao im je šta je mislio o njima.

,,Mi smo tvoji roditelji." Pokušali su da ga zadrže.

,,Ne, niste." Odgovorio je.

Osećao se kao da je upravo prekinuo jednu dugu, toksičnu vezu. Toliko toga je bio spreman da im oprosti ali sad su prevršili svaku meru kad su slagali da njegova usvojiteljka ima rak, kako bi ga zadržali kod sebe i odvojili od Kasandre. To je nešto što nije mogao da oprosti. Više ništa nije mogao da im oprosti a ni da im veruje. Ne želi da njegov sinčić raste uz takve ljude. Istina da je Kristof tek upoznao Marinet i ne zna mnogo toga o njoj, ali daće joj priliku. Ne može biti gora od ovih dvoje.

Čuo je da se ona vratila kući iz bolnice i rešio je da je poseti. Pokucao joj je na vrata.

Marinet se iznenadila kad ga je videla ispred svoje kuće. ,,Zdravo. Da li ti treba nešto?"

,,Samo sam želeo da vidim kako si." Pružio joj je kesu punu voća koje drži u ruci.

Marinet se nasmešila i uzela tu kesu. ,,Da li želiš da uđeš?"

,,Da. Želim da porazgovaramo. Želim da mi kažeš kako si me izgubila i zašto si sama, gde je moj otac? Želim da se upoznamo i vidimo gde će nas to odvesti. Da li si za?"

,,Ja ti mogu reći sve što želiš da znaš, ali ja nisam baš najbolji uzor za majku. Ne mogu da garantujem da sam ja ta osoba na koju treba da se ugledaš."

,,Meni ni ne treba uzor, ja sam odrastao i takav sam kakav sam. Ali želim da znam istinu. Bez tajni, bez laži, samo istinu. Da li mogu na to da računam?"

Marinet je napravila malu pauzu, a onda je odgovorila. ,,Postepeno ćemo doći do istine."

,,To mi zvuči dovoljno dobro." Ušao je u kuću sa njom.