Pekara Je Zatvorena (Nastavak Pekare ,,Jedinstvene") ✅ (CELA KNJIGA )

6. Iznenađenja Koja Su Zatekla Dvoje Mladih

Nakon što su Arosa i Ridijan počeli da se bave više novom Pekarom, mnogo im je lakše bilo da komuniciraju jedno sa drugim. Prevazišli su neprijatan period nakon raskida i sada su ponovo prijatelji. Ridijan je čak i pomagao Arosi oko dolazećeg ispita i ona je uspela da položi. Ostalo joj je još nekoliko ispita i više je nego spremna za to. Ali postojao je problem sa kojim se susrela danas. U njenu bolnicu za životinje je došao jedan čovek sa psom kojeg je trebalo da uspavaju. Naravno, veterinar kod kog je Arosa stažirala je mogao to da obavi sam, ali želeo je da ,,ona nauči kako se to radi". Nije mogla. Nije to nikako mogla da uradi. Sreća pa je Ridijan bio tu u istoj bolnici ali nije mogao da joj pomogne na način na koji je ona to želela. Nije mogao da ispravi svet za nju.

,,Arosa, da li znaš da ćeš jednog dana kao veterinarka morati da uspavaš životinju? Bolje sa tim da završiš sada i biće ti lakše kasnije."

,,Znam, ali trudiću se da izbegavam to koliko god mogu. Neka to rade moje kolege."

,,Ali moraćeš. To je u opisu posla."

,,Ne, ne želim. Da li si ti to nekada uradio?"

Ridijan je sago glavu: ,,Jesam, jednom. Bio je to stari pas koji je bio bolestan i operacija bila previše rizična. Dok sam bio na praksi, radio sam sa veterinarkom koja me je poštedela tog užasa, ali kada sam počeo da radim morao sam. Svi to moraju. Zato se i brinem, znam koliko ti voliš životinje."

Arosa se zamislila: ,,Mislila sam da smo mi veterinari tu da ih spasemo, a ne da ih ubijamo."

,,To nije ubijanje kao takvo, to je skraćivanje muka. Oni to ne osete, oni utonu u san i bezbolnije je nego da se pate do smrti."

Arosa je pitala veterinara kod kog je stažirala: ,,A od čega ovaj pas boluje?"

,,Ni od čega." Rekao je veterinar.

,,Pa zašto ga onda uspavljuju?"

,,Dosadio im je. Žele da nabave novog, mlađeg."

Arosa se suzdržala da ne vrisne od ljutnje i straha. Jedno je kada sa životinjom nešto nije u redu a sasvim drugo kada to rade jer im je 'dosadio'.

Ridijan je prekinuo tišinu ,,Arosa, zaista mi je žao, pomogao bih ti da mogu ali moram da se vratim na posao." Otišao je.

Arosa je gledala u oči tog jadnog psa srednjih psećih godina i nije mogla da poveruje šta će upravo uraditi.

***

U kući u kojoj su živeli Kasandra i Kristof sa svojom bebom, Sebastianom, i novim mačkom, Sonikom, Kasandra se spremala da kaže istinu Kristofu. Brinulo ju je to što ne zna kako će on reagovati na novosti a u isto vreme je bila uzbuđena jer neće više morati ništa da krije. Boli je kada mora nešto da krije od svog voljenog. Njih dvoje su uvek sve govorili jedno drugome i nikada ništa nisu krili, bar ne ovoliko dugo i nešto toliko važno.

Kasandra je odlučila da prizna. Uzahnula je duboko i izdahnula: ,,Krisi, mislim da je danas pravo vreme da ti kažem zašto sam odlazila sa kuće."

Kristof je bio vidljivo uznemiren ali se trudio da ostane što pribraniji: ,,Da, ono. Kaži."

,,Pronašla sam ih", rekla je Kasandra ,,tvoju biološku porodicu."

Kristof se izbečio i pao mu je kamen sa srca kada je čuo te reči jer je sada sasvim siguran da njegova supruga nema nikakvih problema ili da je, ne daj Bože, bolesna. Ali onda, kada mu je informacija došla do mozga, počeo je malo da paniči: ,,Moja biološka porodica? Kako si ih našla? Kako si ih uopšte pronašla?"

Objasnila je: ,,Pre nego što se naljutiš, i ako se uopšte naljutiš, znaj da je to ispalo sasvim slučajno i da ja ne želim da te odvojim od Ridijana i vaših roditelja (gospodina i dospođe Krin). Čak ni tvoja porodica ne zna da su tvoja porodica. Nisam im rekla istinu. Počelo je tako što se jedna žena  zaposlila u mom restoranu i njen govor i građa tela su mi jako ličili na tebe, a onda kada sam videla ostatak porodice bila sam skroz siguna. Čak nose i prezime koje si ti nosio pre nego što su te Krinovi usvojili. Morala sam to bolje da istražim pa sam počela sa njima da se družim i zaista su to oni, Kristofe. Savršeni su."

Kristof je pažljivo slušao sve što je ona govorila i video je koliko je uzbuđena i srećna što mu je konačno pronašla porodicu. Mogao je da otkrije ko je. Ali to ga je plašio. Nije ni sam znao kako se osećao posle ove vesti, samo je znao da je to nešto neočekivano i veoma velika stvar. Kasandra je dobro uradila što im nije ispričala za njega.

,,Da li si zaista sigurna da su to oni?"

,,Sigurna sam. Veruj mi, ličite jako. Ta vaša tamna kovrdžava kosa, glasovi, način na koji hodate... sve. Ne moraš im nikada prići i nikada ne moramo to otkriti, a ni uraditi DNK test. Ali svako ima pravo da sazna odakle potiče. Kako se osećaš sada?"

Krstof je pogledao u svoju ženu i blago se nasmejao i zagrlio ju je: ,,Hvala ti, alj moram da razmislim."

,,Naravno. Niko od tebe ništa ne očekuje."

***

Kod Demijana i Lindsi, njih dvoje su, po starom, računali troškove izgradnje nove Pekare. Sreća pa se građevina nije urušila, bila je u zaista dobrom stanju jer je stajala nekorišćena samo godinu-dve. Došli su na zaključak da bi bilo najbolje, pošto imaju celu građevinu sa sve spratom iznad nje, da se presele sa decom gore na sprat a da ovu kuću u kojoj sada žive prodaju ili, još bolje, iznajme. Ovako bi bili uvek blizu Pekare kad zatreba. Arosina porodica je živela na tom spratu ceo svoj život. Ima dovoljno prostorija i lep pogled na grad.

Demijan je komentarisao: ,,Sviđa mi se kako napredujemo. Možda nešto i uspe od ovoga."

Lindsi je dodala: ,,Ne da će uspeti, nego će biti odlično!"

Neko im je pokucao na vrata. Lindsi je otvorila.

Na pragu od kuće je stajala Arosa sa školskim rancem punim knjiga u rukama i pored nje je stajao pas, kojeg je trebala danas da uspava, na povodcu.

,,Bila si u pravu", rekla je ,,ne mogu ja ovo. Hajde da dovršimo ono što smo započeli."