Pekara Je Zatvorena (Nastavak Pekare ,,Jedinstvene") ✅ (CELA KNJIGA )

27. Policija

Sitradan, u jedanaest sati uveče, restoran je bio okružen kolima policije. Tražili su iskaze porodice, prijatelja i zaposlenih, kako bi pronašli što više tragova o tome gde su Kasandra i Arosa nestale. Prizor je bio stresan sam po sebi. Bilo je radnika koji nisu znali ni šta da kažu, nisu ni poznavali Arosu. Policija je odlučila da zaposlene pusti kući jer su već bili premoreni od posla, nije im trebalo još i ovo, a i nisu mogli mnogo toga da urade.

Banetovi su bili prestravljeni. Blizanci Oli i Kasidi su trebali da otputuju sa jednim od roditelja kući i da se vrate u školu jer je raspust skoro završen, ali kako sada bilo ko od njih da razmišlja o životu tamo, kad je nestala njihova devojčica.

Belatriks je sedela na klupi i držala Olija i Kasidi prigrljene za sebe. ,,Sve ću joj oprostiti, samo da je ponovo vidim. Mala moja Arosa. Gde li je nestala?"

,,Možda je otišla na tajno mesto." Rekla je Kasidi.

,,Tajno mesto?"

,,Mesto na koje odeš kad imaš mnogo briga. Ja imam to tajno mesto kod kuće. Kada sam ljuta ili tužna ja tamo sednem i čitam."

,,A zašto bi Arosa bila ljuta ili tužna?"

,,Zašto ne bi?" Oli je rekao. ,,Spalili su joj pekaru. Kladim se da je ta Sintija što nam je odvela seku spremna na sve."

,,Da," odgovorila je Kasidi ,,ona je luda!"

Belatriks ih je privukla bliže sebi. Bili su joj trunka nade, njena mala deca. Ubrzo im se pridružio Spirit. Razgovarao je sa policajcima i rekli su da skoro svi svedoci koje su pitali tvrdi da su videli i Sintiju i Hoakina kako ulaze u Kasandrinu kancelariju, a posle njih je ušla Arosa. Nakon toga, niko više nije izašao iz kancelarije u restoran, znači da su mogli da izađu samo na druga vrata od kancelarije koja su gledala na parking. Ako su ih sa parkinga izveli napolje, znači da su mogli da ih odvedu bilo gde.

,,I šta sad?" Pitala je Belatriks. ,,Da čekamo ovde do sutra?"

,,Ti vodi decu kući, a ja ću ostati koliko je potrebno." Rekao je Spirit. ,,Šta oni uopšte rade ovde, zašto nisu sa tvojom sestrom u stanu?"

,,Ďesika nije u stanu, ona je ovde."

,,Zašto je još ovde?"

,,Priča im šta zna o Hoakinu. Ipak ga je poznavala, za razliku od nas." Glas je počeo da joj se menja. Suzdržavala se da ne zaplače.

Spirit je seo pored njih i zagrlio ih dok ih je tešio. ,,Hrabra je naša devojčica. A oni nisu valjda toliko ludi da naude ni njoj ni Kasandri. Samo čekam kad će da nas pozovu i da nas ucenjuju. Plaše se da će ih sustići sve što su radili."

Za to vreme, Ďesika je govorila policajcima o Hoakinu i kakav je bio pre. Nešto mu se desilo dok ona nije bila tu i želela je da zna šta ga je toliko promenilo.

,,Znači vi niste bili zajedno više od petnaest godina?" Pitao je jedan policajac.

,,Nismo." Odgovorila je Ďesika.

Policajac je gledao u jedan papir. ,,Vidite, ubrzo otkako ste se vi odselili, Hoakin je imao malu nevolju sa svojim novim društvom. Napili su se i, ne znam kako im je dopao pištolj, ali navodno je Hoakin pucao u jednog od svojih drugova i ubio ga je. Tako je zaglavio u zatvoru nekoliko godina i ubrzo je izašao uz kauciju. Rekao bih da je to bilo traumatično za njega."

,,Rekli ste da je 'navodno' pucao u druga."

,,Upotrebio sam tu reč jer nisam lično upoznat sa slučajem. Pijani tinejdžeri pa im svašta pada na pamet... Ali zločin je zločin i morao je odgovarati za to." Ustao je i krenuo. ,,Hvala Vam, gospođice, na svemu što ste nam rekli. Kladim se da Vam nije bilo lako govoriti o skorašnjem susretu sa njim."

,,Ako Vam je još nešto potrebno sve ću da Vam kažem, samo da mi izbavite moju Arosu i njenu drugaricu."

,,Učinićemo sve što možemo."

Nedaleko od njih, Tomi je dao svoj iskaz jednom od policajaca. ,,Bio sam na večeri kod Arosine porodice, juče u osam sati uveče, posle toga sam se prošetao po parku sa Arosom i ona je prihvatila poziv od njene najbolje drugarice, Kasandre. Otišla je u restoran..." Tomi je prestao da govori.

,,I od onda je nisi video?" Pitao je policajac.

,,Nisam." Odgovorio je Tomi.

Policajac je zapisivao sve što je Tomi govorio, a Tomiju je bilo neugodno. Želeo je da se vrati kući. Plašio se, nije znao gde je Arosa i šta joj se desilo.

Policajac je krenuo još nešto da kaže, a onda ga je prekinula Marinet kad je došla. ,,Tomi, gde si?"

Tomiju je pao kamen sa srca kad je video svoju mamu.

,,Izvinite policajče," rekla je ,,moj sin mora da popije lek u ovo vreme dana." I odvela je Tomija u stranu.

,,Dobro je da si tu, mama." Tomi ju je zagrlio.

,,Morala sam nešto da izmislim pa sam ga slagala za lek. Dobro si?"

,,Možemo li da idemo kući?"

,,Idi, ja moram da nađem Kristofa. Gde je on?"

Tomiju se ponovo javila ona mala ljubomora. Dešavalo mu se i da zaboravi da ima brata, pa kad ga Marinet pomene, onda se setio da više nije njen jedini sin - nikada nije ni bio. Teško mu je bilo da navikne na to. Za Marinet je to bilo lakše jer ona ima sećanja na Kristofa još od ranije, a Tomi nema.

,,Kristof je u Kasandrinoj kancelariji." Tomi je odgovorio. ,,Ali budi pažljiva, on nije rekao ni reč otkako je došao ovde, ni nama, ni policajcima."

,,Niko nije ljubitelj policajca, Tomi. Oni su uvek nervozni i nezainteresovani. I Kristofa kad sam izgubila..." Odmahnula je glavom. ,,Hvala ti, Tomi. Neću dugo, samo da vidim kako je."

Marinet se uputila do Kasandrine kancelarije. Razmišljala je kako joj je sve to bilo čudno... Pre samo par nedelja, Marinet je ovde radila i živela sa Tomijem. Ni u snu nije mogla da zamisli da će se sve promeniti ovoliko brzo, niti da će još i do ovoga doći. Ali, i to se dogodilo.

Sada je morala da bude podrška svom sinu i da se (ponovo) dokaže kao majka. Polako je ušla u Kasandrinu kancelariju, čija su vrata bila širom otvorena tokom istrage. Kristof je sedeo za Kasandrinim stolom u njenoj stolici.

,,Hej..." Marinet mu je uputila slabašan osmeh.

On je pogledao u nju. ,,Zdravo, Marinet."

Marinet je polako ispitivala izraz na njegovom licu. Oči su mu bile spokojne i mirne, a ton glasa uobičajen. Položaj tela mu je bio opušten, kao da čeka nekoga.

,,Kako si?" Marinet je pitala.

,,Nestrpljivo."

,,Nadam se da će ih pronaći."

Kristof se malko nasmešio u neverici. ,,Nema koga da pronađu, verovatno su samo otišle negde da se druže posle posla i malo zalutale. Vratiće se."

,,Nema ih više od jednog celog dana."

,,Tu su, Marinet!" Kristof je povisio ton. Zatim je ustao sa stolice. ,,Ništa im se nije desilo."

Kristof je krenuo da izađe iz kancelarije, a onda je ušao jedan od policajaca. U jednoj ruci je držao plastičnu kesicu u kojoj je bio razlupan fiksni telefon, a u drugoj ruci je držao jedan papir. ,,Analiza je gotova."

,,To je Kasandrin telefon iz kancelarije!" Kristof je zgrabio kesicu u kojoj je telefon u ruke.

Policajac mu je predao neki papir. ,,Ništa više ne možemo da uradimo. Najbolje da završimo za danas, a sutra nastavljamo potragu. Laku noć."

,,Laku noć." Marinet je ispratila policajca.

Kristof nije skidao pogled sa papira.

,,Šta piše na tome?" Pitala je.

,,Piše da se na telefonu nalazi DNK Kasandre, Sintije i Hoakina." Rekao je Kristof i nežno prešao rukom preko najlona ispod kojeg se nalazio telefon razbijen na dva dela.