Dubina Okeana

Kontrola Moći

Od ranog jutra smo se Oksilija, Azira i ja našle na plaži, koja je bila potpuno prazna. Filamena i Brendon ne znaju gde sam otišla u ranu zoru, nadam se da neću upasti u neku nevolju zbog toga što sam se iskrala u ranu zoru iz kuće. Koliko god jedna čekala da krenemo sa treningom, malo se plašim. Kako će uopšte izgledati taj trening? Nervozna sam, trema me ubija.

"Dobro Elfina, da li si spreman?" Pitala me je Oksilija.

Kliknula sam glavom u znak odobravanja "Jesam" tiho sam rekla "Gde idemo da vežbamo?"

"Videćeš" namignula mi je Azira i uskočila u vodu, stvorivši rep pomoću simbola Okeana.

To smo isto uradile Oksilija i ja. Pomoću simbola koji je prelepo svetleo, pretvorile smo se u sirene, a zatim zaronile duboko u vode okeana. Zadivljeno sam gledala u okeanske dubine, sitan pesak je svetlucao na dnu. Pod mojim predivnim repom, dizao se i od njega se stvarao mulj. Azira mi je pokazala da pratim nju i Oksiliju. Gde li idu? Kuda li me vode? Zaplivala sam malo brže i za čas došla do njih.

"Idemo dublje u okean, možda malo dalje od ovog zaliva. Gde nas ljudi neće ometati" nasmešila mi se Azira.

"Dobro" uzvratila sam joj osmeh "Jedva čekam!"

Zaplivale smo brže, osećam strujanje vode celim svojim telom, osećaj je bažansven. Oduvek sam volela da plivam, ali nekako je brže plivati kada koristiš rep, nego noge i peraja za plivanje.
Ubrzo smo doplivale do dela koji je bio dublji od onog iz kog smo krenule, isto tako je bio mračniji i jeziviji. Koža mi se naježila, osećala sam ubrzane otkucaje svoj srca, ali trudila sam se da ih potisnem, uveravajući sebe da je to samo duboki okean. Ovde nema ničeg strašnog, ali zašto smo došle ovde? Ovde je toliko mračno, da imam utisak da se senke kreću po svetlucavom pesku.

"Ovako Elfina" Oksilija se okrenula prema meni "Ovde ćemo vežbati magiju. Da li si spremna?"

Klimnula sam glavom i prekstila ruke "Šta treba da radim?"

"Magija sirena se zasniva na emocijama, što je jača emocija, to je magija već i moćnija" rekla je Azira.

"Ne razumem" zbunjeno sam ih gledala.

"Ovako" počela je Oksilija "Zamisli bilo koju emociju. Ljutnju, strah, ljubav, sreću. Zamisli ljubav, oseća ćeš na stotine leptira kako lete oko tebe, to će biti tvoja energija i ta energija će se pretvoriti u moć. Kapiraš?"

"Valjda" nezainteresovano sam slegnula ramenima "Pokuša ću."

Zamislila sam najlepšu emociju koja može da dopre iz nečijeg srca, ljubav. Osećala sam na stotine iskrica svetlo roze i crvene boje kako lete oko mene, dok prekrasno svetlucaju. Otvorila sam oči, da bih videla šta se dešava. U ruci mi se stvorila kugla jarko crvene, gotovo krvave boje.

Šta sada treba da radim sa njom? Možda da je ispalim prema Aziri ili Oksiliji?

Uspružila sam ruke izbacujući krvavi zrak iz kog su izlazile svetlucave varnice prema Aziri, koja je odmah zamahnula rukom izgovarajući sledeće reči:

"Aqua scutum"

Čim je to izgovorila ispred nje se pojavio plava prozirna svetlost, koja ju je štitila of mog napada. Spustila sam ruke, prekidajući snažnu čaroliju koju sam upravo izvela.

Azira je doplivala do mene uz osmeh na licu, kao da sam nešto zeznula. Nadam se da nisam.

"Odlično si uradila tu čaroliju, Elfina. Iskreno Oksiliji je trebalo više od mesec dana da napravi jednu običnu kuglu te čarolije, a ti si uspela da ispališ zrak. Bravo!" Pogledala je prema meni i Oksiliji.