Dubina Okeana

Letnji Raspust

Sa izrazitom dozom nestrpljenja, od koje mi dođe da izgrizem sve svoje nokte koje sam prekjuče uredila, čekam da zvoni poslednje školsko zvono za ovu godinu i da konačno izađem iz ove učionice moje razredne Izabele Nejtel i odem sa odeljenjem u klub na obali plaže. Vrtim svoju omiljenu olovku jarko crvene boje po prstima povremeno grickajući donju usnu. Bacam pogled na krem okrugli sat koji visi na zidu i pomera svoju mali kazaljku svake sekunde sve više i više. Tik, tak, tik, tak... Neprestano mi odzvanja u ušima. Nije prošao ni minut od kad sam sela na ovu tvrdu drvenu stolicu, koju su starije generacije išvrljale hemijskim olovkama. Navalila sam se na svoju desnu ruku, savijenu u zglobu i pospano gledala prema staroj zelenoj tabli, sa koje je prašina od krede padala i zadržala se u vazduhu ulazeći u respiratorni sistem ne samo nastavnika koji su verno bili predani svojoj lekciji, već i učenika, koji sa ogromnom dozom nestrpljenja očekuju poslednje školsko zvono. Okrenula sam list svoje sveske i krenula da crtam običnom grafitom olovkom mog omiljenog negativca iz omiljenog animea.

Princa Demande-a iz animea Sailor Moon

To mi je omiljeni anime i uvek mi je bilo interesantno da ga gledam. Ne znam zašto, ali ja sam njega i Usagi smatrala preslatkim parom. Dok sam Usaginog pravog dečka, Mamorua spajala sa Kraljicom Beryl. Znam, nema nikakvog smisla spajati pozitivce sa negativcima, ali šta je tu je, ti parovi u tom animeu su mi bili najslaži.

Osećam guranje laktom sa moje leve strane. Automatski okrećem glavu i vidim moju najbolju drugaricu Nensi kako me zbunjeno gleda, jer ja nisam krenula da se pakujem.

Tek sam sad shvatila da je zvonilo!

Brzo ustajem sa neudobne školske stolice, od koje deca dobijaju kifozu i brzo krenula da slažem sveske sa stola i da ih pakujem u ranac. Stavila sam poslednju olovku u pernicu, koju sam zakopčala i stavila u torbu, koju sam stavila na jedno rame. Čim sam stavila torbu na rame, od prevelike težine koju one poseduju, iskrivila sam se na desnu stranu za samo nekoliko milimetara. U koliko ste se pitali kako brzo da dobijete skolijozu, ovo je pravi način!

Nensi i ja smo izašle iz učionice u kojoj je bilo više od 50°C. Što je previše sparno.

"Idemo u klub na plaži, da se malo osvežimo?" Išla je pored mene uporno pomerajući pramen njene plave kose koji je non-stop padao na njeno lice boje kore naradže.

"Može" slegnula sam ramenima i uputila joj osmeh.

"Hajde pužu, trkamo se do izlaza iz škole!" Potrčala je u pravcu ulaznih vrata.

"Hej!" Povikala sam za njom u nadi da ću je usporiti "Čekaj me!"

Ubrzo smo izašle iz škole. Trčala sam sa tolikom dozom nepažnje, da sam se zakucala u Eduarda. Krenula sam na padam unazad, ali je njegova brza i vešta košarkaška ruka, uspela da se obavije oko mog struka, pritom me spasavši od pada na tvrdu zemlju. Plašim se da okrenem glavu i pogledam ga u oči, sigurna sam da sam sada crvena u licu kao paprika. Šta da radim?!

"Da li si dobro?"

Čula sam njegov snažni muški glas i polako okrenula glavu u njegovom pravcu. Pogledi su nam se sreli, njegove oči boje lešnika su neprestano gledale u moje, kao da su tražile bilo kakav znak straha u njima.

"Jjjj.... Jesam" nervozno sam promucala.

Uputio mi je nežan osmeh, kakav ima samo pravi anđeo. Bože! Pa, on je savršenstvo! Ispravila sam se i poravnjala crnu suknju koju sam nosila tog dana. Podigla sam pogled i pogledala u njegov savršeno blistavi osmeh koji se proširio celom facom. Uputila sam mu stidljiv osmeh, uporno se trudeći da sakrijem crvenilo u licu.

Ali, se taj osmeh izgubio kada sam videla nju... Kraljicu čitave škole! Umišljenu glupaču sa kratkim tamno plavim šorcem, na čijem se krajevima nalazi snežno bela čipka. Kosa joj je bila ispeglana i dugačka do struka, a crveni karmin, koji je premašio crte njenih usana, opisivao je njen umišljeni stav. Nosila je krem majcu bez rukama, koja je bila veoma široka i otkrivala njen svetlo plavi brushalter. Na majici je belim slovima pisao natpis, koji je savršeno odgovarao njenom ponašanju: