Dubina Okeana

Bitka Dve Sestre

Začunjeno i šokirano sam gledala prema mojoj sestri, kojoj su oči delovale kao duboki ponor smrti. Veoma zao osmeh je izlazio iz njenih usana boje krvi. Raširila sam oči od šoka, nisam mogla da poverujem da je moja sestra zla. Kako se to desilo?! Izdigla se par metara sa zemlje, a potom snažno zamahnula rukom, stvarajući talas crne magije koji me je oborio na pod. Snažno sam udarila glavom o njega, toliko da je deo koji sam udarila, počeo izuzetno jako da me boli. Odakle Olimpii magija?! Šta se dešava sa njom?! Držala je nož čvrsto u rukama, spremala se da ga zabije u moje srce i ubije me. Međutim, trenutak pre nego što se spremala da to uradi, u ruci sam stvorila plavi kuglu koja je svetlela kao zvezda na noćnom nebu. Gađala sam je njom, i Olimpia je odletela u zid prekoputa mene. Začula sam ubrzane korake koji su bili sve glasniji i glasniji, to su sigurno Filamena i Brendon. Toliko sam se zanela u slušanje njihovih koraka, da nisam ni primetila da je Olimpia ustala i pomno pratila svaki moj pogled, besno me streljavši pogledom. U ruci su joj se stvarale crne strele. Bila je spremna da me gađa njima.

"Šta se ovde dešava?!" Brendon i Filamena su upali u našu sobi, pogled im se zaustavio na Olimpi čije oči su bile tamnije od noći, izgledale su kao duboki ambis smrti i patnje.

"Olimpia?!" Začuđeno je uzviknula Filamena, nije mogla da veruje šta se to dešava sa njom "Šta je sa tobom? Zašto napadaš Elfinu?!"

Olimpia je ignorisala Filamenin ton glasa koji je izgledao izuzetno besno. Umesto toga, okrenula se prema njoj. Njene oči su se smračile, isprižila je ruku prema Filameni i glasno izgovorila, ledenim tonom glasa "Nigra contra telum!" U tom trenutku, nekoliko crnih strela je krenulo prema njima dvoma. Uspaničila sam se i stala tačno ispred njih.

Isprižila sam ruke "Crystal clypeus" čim sam to izgovorila, ispred nas se stvorio prozirno-plavičasta barijera koja nas je zaštitila od Olimpiinog napada "Dosta sa tim, Olimpia!" Streljala sam je besnim pogledom, želela sam da je ubijem njime.

"Olimpia, moraš da prestaneš sa tim!" Ubacio se Brendon, naglo je povisio ton svog glasa na nju "Ovo nisi ti! Smiri se! Šta se događa sa tobom?!"

Olimpia mu je uputila hladni pogled, koji kao da je zaleđivao sve oko sebe "Ovo sam prava ja, Brendone." Prošaputala je mračno, njene vene su odjednom postale crne, izgledalo mi je kao da tama kontroliše nju.

Olimpia!

Začuo se veoma jezivo glas u vazduhu. Prepoznala sam ga, zli ženski glas koji nikada neću moći da zaboravim. To je Morgana! Ona je kontroliše! Šta mi je to uradila sa sestrom?!

"Da, gospodarice?" Upitala je Olimpia zlokobno, oko nje se stvarala gusta crna magla.

Uzmi ogrlicu sa Elfininog vrata. To je ogrlica prve kraljice Meriusa, Roksane. Uzmi je i donesi mi je. Odmah!

"U redu, Morgana" Olimpia se zlobno nasmejala i pogledala prema meni, skamenila sam se od njenog pogleda, ne mogu da verujem da je ovo dešava "Elfina, daj mi ogrlicu koju nosiš oko svog vrata. Odmah! Ne teraj me da upotrebim silu!" U rukama su joj se stvarale električne munje.

"Neću ti dati ogrlicu" hrabro sam joj se suprotstavila "Morgana neće imati Biser Dubina, niti nakit i kristale Veličanstvenih! Neću joj to dozvoliti. Neću joj dozvoliti da zavlada okeanom!"

"Videćemo to! Quod electrica inpulsa" bacila je energiju svetlosnih munja na nas.

Snažno sam zamahnula rukom i stvorila nevidljivi štit koji nas je zaštitio od njenih napada "Scutum et invisibilia. Prestani sa time Olimpia! Hajde da popričamo kao sestre. Ne znam zbog čega se tako ponašaš, ali želim da saznam. Reci mi zašto si takva. Ne razumem šta se desilo sa tobom."