Dubina Okeana

Gemin Dragulj Zla

Nestrpljivo lupkam prstima i grizem nokte, dok sa velikom dozom nervoze u telu, čekam Silvia da se vrati. Gde li je do sada? Zašto se ne pojavljuje? Otišao je pre petnaest minuta iz biblioteke, a još uvek se nije vratio. Stavljam ruke na hrastov sto, dok pod prstima osećam tvrdoću drveta starog preko sto godina. Prolazim rukom kroz moju kosu boje ponoćnog neba i nervozno izdišem, a zatim bacam pogled na veliki okrugli sat zakačen za zid biblioteke, postavljen između dve police prepunim knjiga. Gde si Silvio? Šta te je toliko zadržalo? Začula sam tihe korake u tami, kako postepeno postaju sve glasniji i glasniji. Naglo sam ustala sa stolice, dok je srce krenulo da mu lupa kao ludo. Što od straha, što od nervoze pomešane sa znatiželjnom i uzbuđenjem koji su kao vetar huktali kroz moje vene niz koje je tekla crvena krv. Tiho, u sebi, brajala sam otkucaje svog uznemirenog srca. Crna, velika senka je postajala sve veća, dok se sve više približavala prema meni, polako prelazeći preko naslova knjiga starih preko dvesta godina. Nervoza u mom telu je postajala svakim trenutkom sve jača, a moje disanje sve pliće. Ubrzo, videla sam momka sa plavom kosom, koja se sijala na suncu, i očiju boje najfinijih safira. Izdahnula sam sa olakšanjem kada sam ugledala ljubav mog života.

"Silvio?" Nasmešila sam se i brzim koracima došla do njega, osmeh obasjan srećom se pojavio na mom licu "Došao si?"

"Naravno da jesam" usna mu se iskrivila u stranu, zbog čega je moje lice poprimilo crvenu boju grejfruta "I pronašao sam knjigu. Vidi" podigao je ruku, pokazujući na knjigu korica boje sveže krvi na kojoj je velikim zlatnim slovima pisalo: LEGENDA O OKEANU: ORUŽJE VELIČANSTVENIH.

Oružje Veličanstvenih?! Tako se zvalo njihovo oružje. Nisam imala pojma da se tako naziva.

Uzela sam Silviu knjigu iz ruku "Hajde. Moramo da saznamo kako možemo da spasimo Morganu."

"Dobro" uhvatio me je za ruku i povukao prema stolu za kojim sam domalopre sedela.

Smestili smo se na pomalo neudobne tvrde police. Stavila sam knjigu na sto i pogledom je otvorila. Magijom sam okretala stranice knjige, nadajući se da ću pronaći nešto zanimljivo. Ovde sigurno piše nešto o tome kako mogu spasiti Morganu. Neću odustati od nje, spasiću je na bilo koji način. U tom trenutku sam primetila sliku ogrlice, koju nikada pre u životu nisam videla. Ne izgleda kao Roksanina, ova je neka sasvim druga. Ugalj crne boje, na njoj se nalaze dva crna zmaja koja između sebe drže krvavo crveni kristal svojim telima. Ispod slike je velikim slovima pisalo:

GEMIN DRAGULJ ZLA

Gemin dragulj zla? Šta je to? Mora da je to ovaj kristal u sredini. Zapravo, sigurno je to. Zašta služi? Posmatrala sam ogrlicu svojim plavim safirima, dok su mi po umu strujala sećanja na Morganinu ogrlicu koju je stalno nosila oko vrata. Izgleda identično. Nemoguće! Moja sestra Morgana nosi Gemin dragulj zla?! Verovatno je on kontroliše i tera da bude užasna i zlobna prema svima. Sigurno joj taj dragulj truje srce zlom.

"Silvio" izgovorila sam njegovo ime, a on je okrenuo glavu prema meni.

"Jesi li našla nešto, Elfina?" Prebacio je ruku preko mog ramena.

"Mislim da jesam" osmehnula sam mu se i prstom pokazala na stranice knjige na kojima je pisalo sve o Geminom dragulju zla.

"Gemin dragulj zla?" Zbunjeno se namrštio i rekao "Nikada nisam čuo za tako nešto. Niti sam ikad video uvu ogrlicu."

"Hajde da pročitamo šta ovde piše. Možda pronađemo nešto što nam može pomoći" predložila sam mu tihim glasom.

"U redu" nasmešio mi se "Kreni da čitaš."

Nakašljala sam se i tako uspela da malo pročistim grlo, zatim počela da čitam crna slova napisana na belom papiru.